Pre dva nedelje je bilo venčanje moje ćerke Veronike. I tokom venčanja desio se događaj koji nisam mogla da shvatim, dok nisam srela svoju rođaku. Naime, na venčanje nije došla skoro trećina gostiju, uključujući i moju sestru Tamaru. Od nje to nisam očekivala – čak me nije ni obavestila da neće doći. A ona dobro zna da su na današnjim venčanjima svi detalji računati. Zbog toga smo puno izgubili.
I tako sam srela Tamaru na ulici, pitam je zašto je postupila tako ružno. A ona mi odgovara, kaže, da nije trebalo da tvoja Veronika gostima kaže koliko treba da donesu kao poklon. Prvo nisam verovala onome što sam čula, a zatim sam je ponovo pitala. Ispostavilo se da je moja ćerka pre venčanja poslala svim gostima poruku u kojoj je navela otprilike iznos koji bi želela da dobije kao poklon. Neki gosti su se uvredili i nisu došli uopšte.
Živimo u malom mestu, ljudi nisu bogati, ali su iskreni, niko ne bi došao praznih ruku. Ne razumem zašto je to moja ćerka uradila. Veroniki je 25 godina, sada živi i radi u prestonici. Zajedno sa budućim zetaom dobro zarađuju, već planiraju da kupe stan posle venčanja. Hteli su da prirede venčanje u prestonici, ali sam insistirala da to bude kod nas: tako će više gostiju moći da dođe.
Nisam sigurna da bi bilo zgodno za sve naše rođake i prijatelje da idu na venčanje u prestonicu. Ćerka je nerado pristala, organizovanjem venčanja bavila se ona sama. Zajedno sa pozivnicom, mlada je postavila i nekoliko uslova za goste. Prvo, Veronika je odlučila da sve dame treba da budu u haljinama tirkizne, u krajnjem slučaju, mentol boje. Muškarci treba da imaju tirkizne košulje i kravate. Pri tome, košulje treba da budu svetlo tirkizne, a kravate tamno tirkizne.
Drugo, Veronika je suptilno naglasila da, pošto je venčanje skupo, restoran, fotograf, haljina, burme i saloni koštaju prilično puno, gosti treba da stave u kovertu najmanje dve hiljade grivna po osobi. Od dece mogu i po hiljadu, neka već bude. Znači, porodični par sa detetom treba da da pet hiljada samo zato što je mlada želela luksuzno venčanje. Naravno, može se pokloniti takav iznos, ako postoji finansijska mogućnost i želja.
Ali kada se gostima postavi uslov, kao, nađite gde želite, ali morate da date 4-5 hiljada, to znači da se o mogućnostima i željama gostiju uopšte ne razmišlja. Kome će se svideti takav odnos? U svakom slučaju, na dan venčanja nas je dočekalo iznenađenje: trećina gostiju nije došla uopšte. Nisam mogla da shvatim šta se desilo. Sada je sve jasno. Možda gosti nisu postupili baš ispravno, ali su dali dobar lekciju mojoj ćerki. Od nje nisam ovo očekivala – osim što smo posle njenog venčanja ostali u dugovima, sada mi je i ljudima sramota u oči da gledam.
