Oni su bili mladi i bezbržni. Kosti 25, Olji 20. Ceo život pred njima! Tog letnjeg dana Kostja je uzeo očeve auto i oni su otišli zajedno na jezero. Dan je tek počinjao, a sunce je već peklo. U iščekivanju uživanja u odmoru i razgovoru nasamo, mladi ljudi su se šali i pravili gluposti.
Put je leteo prema njima i to je bilo sreća! Kostja je gledao Olju – vetar je nosio njenu kosu, zatvorila je oči i bezbržnost je obasjala njeno lice. – Napraviću joj ponudu, – mislio je on.
– Tačno danas. I roditeljima se sviđa. I pametna je, i lepa. Čak joj i prijatelji zavide… Ceo taj period, dok su mu lekari dozvoljavali, bio je uz Olju. Vreme je prestalo da postoji. Kod kuće je obavestio roditelje da se ženi sa Oljom. Majka je počela da plače, a otac i brat su se protivili uglas.
Govorili su, zašto mu to, pokvariće sebi život. Još će pronaći mladu i zdravu, a sa ovom devojkom život već neće biti isti, žaliće. Kostjantin nije mogao da veruje svojim očima i ušima. Tek su je nedavno smatrali skoro kao ćerku. A sada su joj stavili krst u trenutku. On je spakovao stvari i otišao kod majke Olji.
Žena je tiho pustila njega u kuću. Kostjantin nije tražio izvinjenje od majke, samo je rekao: – Volim je i biću s njom do kraja života. Nikada neću zažaliti zbog toga, a ona će biti najsrećnija na svetu. Učiniću sve za nju. Niko mi više nije potreban. Nina Matvіїvna je tiho zaplakala. Tako su oni počeli da žive zajedno.
Kasnije je Olja učila ponovo da radi uobičajene stvari. U svemu joj je pomogao muž. Da, venčali su se gotovo odmah posle izlaska iz bolnice. Svoj verenički prsten Olja je okačila na konopac oko vrata. … U restoranu je glasno svirala muzika. Ekipa je slavila 30 godina od braka. To su bili Kostja i Olja. Ostarili, posivele, ali srećni. Za stolom su sedeli njihova petoro dece i sedmero unuka…
