Na ovaj dan Irina je imala jubilej. Slavili su kod kuće, jer drugoj ćerki, još nije bilo ni godine dana. Nakon što su gosti otišli, odlučila sam da pomognem, pokupila sa stola, oprala sudove. Već je bilo oko jedanaest sati uveče kada sam išla kući. – Igor, isprati Galinu; kako bilo, ali noć je na ulici. Biće mi tako mirnije, – rekla je prijateljica. Da je znala kako će sve završiti…
Sa Irenom smo se družile još iz školskih dana, a zatim smo zajedno upisale univerzitet. Uvek je bila lepotica, pa je već na drugoj godini izašla za našeg kolegu. Igor je bio običan dečko iz sela, ali sa neverovatno dobrim srcem. Kada su Irina i Igor dobili ćerku, i ja sam se udala, ali moj brak nije ispao kako sam planirala. Sa Antonom sam živela nešto više od godine dana, a zatim smo se razdvojili. Decu nismo imali. Često sam se viđala sa Irenom.
Podržavala me nakon razvoda. A kada su dobili drugu ćerku, čak su me uzeli za kumu. Od tog trenutka, još više sam se zbližila sa njihovom porodicom. – Tako mi te je žao. Čak ne znam šta bih radila da sam ostala sama. Ali ni da pomislim na nešto tako ne želim, jer moj Igor nije kao svi. Voli me i nikada mi neće naneti bol. Jednom je Irina imala jubilej. Slavili su kod kuće, jer drugoj ćerki, mojoj kumčici, još nije bilo ni godine dana.
Nakon što su gosti otišli, odlučila sam da pomognem, pokupila sa stola, oprala sudove. Već je bilo oko jedanaest sati uveče kada sam išla kući, a živim na susednoj ulici. – Igor, isprati Galinu, kako bilo, ali noć je na ulici. Biće mi tako mirnije. Te noći smo išli po osvetljenoj ulici sa svetlima. Ne znam kako, ali pred samim ulazom, Igor i ja smo se poljubili.
To je bilo kao u snu. Ne znam šta je tada upravljalo nama oboma. Od tada smo počeli tajno da se viđamo sa Igorom. Sve je bilo tako romantično. Darivao mi je cveće, poklone, nežnost, koje mi je toliko nedostajalo. Sve ređe sam se pojavljivala kod prijateljice. Smislila sam razne priče da ne bih bila u njenoj blizini. Sa Igorom sam živela kao u raju. On je sve češće dolazio kod mene. Jednog dana je došla Irina sva u suzama.
Govorila je da se njen Igor jako promenio, da ona oseća da ima nekog, i kako da živi sa tim dalje. Gledala sam je i nisam imala nikakvu saosećajnost prema njoj. Smatrala sam da imam pravo na sreću, čak i na tuđu… Ali sve se promenilo u jednom danu. Došla sam sa posla jako tužna. Bolovala mi je glava, i tada sam, kao nikad, trebala podršku od Igora. Došao je kod mene kao što smo se dogovorili, ali umesto da me sažali, uteši, samo je rekao, ništa strašno, bolje daj mi nešto da jedem.
Tog dana supa nije bila ukusna, kotleti su zagoreli. On se naljutio i rekao da nisam prava domaćica, i sve u tom stilu. Kao da mi je veo pao sa očiju. – Šta sam uradila? Zašto sve ovo? Irina mi je poverila, čak smo postale kume, a ja sam se ovako ponašala. I ne znam koliko bi ovo još trajalo, da nije bilo te situacije sa kotletima.
Shvatila sam da romansa ne traje dugo, dolaze svakodnevni problemi: prljave čarape, neopran sud, loše ispeglana košulja. Shvatila sam da je on sasvim običan muž, kakvih ima mnogo na ovom svetu. Treba samo sačekati dok ti ne dođe tvoje pravo sreće. Drage devojke, zapamtite, pre nego što se zaljubite u tuđeg muža, dobro razmislite, da li vredi to da uradite. Verujte, on je kao svi drugi. Romantika će brzo proći, a ostajaće sivi dani.
