— A ja se i ne brinem. Stvarno je dobro što je u našoj firmi pojavila još jedna žena, jer sam već počeo da mislim da više nema takvih kao moja Marinka! — nežno je rekao Rostislav i poljubio voljenu… Marina se vratila kući kasno. Muž nije dočekao i zaspeo je. Ujutro je pitao o sastanku, na šta je žena odgovorila:
-Čini se da sam našla bolju prijateljicu!
-Ti si tvrdila da žensko prijateljstvo ne postoji, — setio se njenih reči.
-Znači, grešila sam, — zaigrano je odgovorila žena.
Od tada je Marina sve više svog slobodnog vremena provodila van kuće: filmovi, predstave, kafići, putovanja na zanimljiva mesta i čak klubovi — život žene je proširio horizonte. Još do nedavno, Marina je volela mir i samoću, inspirisala se novim knjigama, slikanjem ili pečenjem svojih vrhunskih torti koje je Rostislav obožavao.
A ni pre braka nije volela bučne zabave. Uvek je odbijala predloge svojih koleginica da “izađu” u nargilu bar ili super-luksuzni klub. Više je volela odmor kod kuće, nije ispuštala laptop iz ruku, u kojem je beskrajno nešto tražila. A sada je Marinu kao da su zamenili. Postala je izuzetno energična, zaista vesela, životna, ali nekako se ohladila prema porodičnom spokojstvu.
Sve manje vremena je posvećivala mužu i svim drugim hobijima. Isprva, Rostislav nije pokazivao svoje nezadovoljstvo. Tihim je čekao da je ta promena kratkog daha, da će Marina umoriti od previše aktivnog života i da će sve biti kao pre… Međutim, situacija se samo pogoršavala. Nakon što je žena došla pijanog stanja oko tri ujutro, Rostislav nije mogao da ćuti. Marina se naljutila i izjavila:
-Ja sam žena, a ne domaćica ili sudoperka! I imam pravo na odmor van naše kuće! A ti si se samo navikao da ti peru i kuvaju!
Rostislav je pokušao da smiri ženu i objasni joj da mu nedostaje, da mu samo ona nedostaje. Na kraju, rekao je da takvo ponašanje ne priliči nijednoj udatoj ženi. Ipak, Marina je ostala pri svom.
-Pokvarila te tvoja nova prijateljica! — izjavio je Rostislav. — Odakle se ona pojavila na moju glavu?
Ipak, Marina i dalje nije obraćala pažnju na mišljenje muža. Problemi između njih nisu prestajali. I jednog dana žena je obavestila da će doći njena prijateljica. Rostislavu ta vest nije donela radost, ali nije mogao da zabrani da dođe. Čuo se zvono na vratima.
-Vau, kakvu si tačnu prijateljicu našla! — rekao je Rostislav sarkastično.
-Bolje idi otvori vrata dok se ja oblačim! — dala je instrukciju Marina.
Otvorivši vrata, Rostislav je zapanjen, lice mu je pobledelo. Ovakav obrat događaja nije ni najmanje očekivao!
Pred njim je stajala Marijana — devojka koju je nekada toliko voleo. Posle pet godina bliskih odnosa, kada je već bilo planirano venčanje, Marijana ga je prevarila sa rođakom. Osećao se kao ptica bez krila.
Šta je ovoj devojci nedostajalo? Rostislav još uvek nije mogao da odgovori na to pitanje i čak nije pokušavao. Sreo je Marinu i voleo je svim srcem. Niko, osim nje, mu nije bio potreban.
Momak je nadao da više nikada neće videti Marijanu. I evo, ona je stajala pred njim. Niti malo se nije promenila: sitni crte lica, plave prodorne oči, odlučan pogled…
-Pa, zdravo, dragi, — tiho, opušteno je šapnula Marijana, kao da nije bilo ni prevare ni rastanka. — Dugo sam te tražila, Rostik. Svi ovih osam godina sam gajila nadu da ćemo se videti. Promenio si broj telefona, preselio na drugi kraj zemlje…
Terała sam sebe da zaboravim našu ljubav čitavo ovo vreme, da volim nekog drugog tako strastveno i iskreno. I nisam uspela… Ne možeš ni da zamisliš koliko sam truda uložila da bih sada bila ovde, pored tebe. S bolom sam slušala priče o tvom životu s ovom… I zamišljala da sam ja na njenom mestu… Oprosti mi, ne dozvoli da nestanem, dozvoli da te volim…
Rostislav je ćutke i mirno slušao Marijanu. Osećao je da je iza njega stajala Marina. Suze su blistale u očima, nešto mu je zapeo u grlu… Momak je okrenuo se ka ženi, uzeo njeno lice u ruke i rekao:
-Neću dozvoliti nijednoj suzi da sklizne s tvog divnog lica, draga.
A potom se obratio gostu:
-Ti čak ni prst moje Marine ne vredi, nisi bila, niti ćeš biti na njenom mestu! Nikada nikog u životu nisam voleo kao nju! Zbogom, Marijana.
