Živeo je na svetu čovek koji je ceo svoj život radio i sakupljao novac. Kada je dolazilo do finansija, jednostavno nije imao ravnih u škrtosti. Voleo je novac više od svega na svetu i nedugo pre smrti rekao je svojoj ženi: “Kada umrem, želim da staviš sav moj novac u kovčeg sa mnom. Želim da ih ponesem na onaj svet.”
Ponavljao je ovo sve dok nije dobio obećanje od žene da će to učiniti.
Došao je dan, i on je umro. Na sahrani je ležao u kovčegu, žena je sedela pored, sva u crnom, a pored nje je sedela najbolja prijateljica. Kada je ceremonija ispraćaja bila završena i počeli su da zatvaraju poklopac kovčega, žena je ustala i rekla:
Sačekajte trenutak!” U rukama je držala kutiju od obuće. Prišla je i stavila kutiju u kovčeg. Zatim su zatvorili kovčeg i odvezli ga.
“Se nadam da nisi poludela i da nisi stavila sav novac sa tim starim škrticom?” – upitala je prijateljica.
Žena je odgovorila: “Da, stavila sam novac tamo, kao što sam obećala. Ja sam pravedna hrišćanka i ne mogu da lažem. Obećala sam da ću staviti sav novac u kovčeg zajedno sa njim.”
“Šta, hoćeš da kažeš da si stavila svaki cent u kovčeg?” – iznenadila se prijateljica.
“Naravno”, odgovorila je udovica, “sabrala sam sav novac, stavila ga na svoj račun, a njemu sam izdala ček na celu sumu.
