Ja, kao uvek, cistila sam molitvu pokojne zene Andreja. Olenka je potonula pre nekoliko godina. Njeno telo nisu nikada nasli. Andrej je jako tuguo za zenom. Nije hteo nikog da vidi. Pokusavala sam da ga podrzim, kao koleginicu. Nisam primetila kako sam se zaljubila u njega.
On je u pocetku odbacio moja osecanja, ali kasnije smo nas dvoje uspeli. Venčali smo se, rodila sam mu sina Matvija. Ali jednog dana sam srela Olenku pored molitve. Malo sam pomislila da cu sebe zapisati kao božiju sluškinju. Mislila sam da je ona meni to uradila. Cistila sam molitvu, a ona je stajala daleko i posmatrala me. Posle nekog vremena, Olenka je odlučila da razgovara sa mnom.
Prišla je molitvi i pozvala me. – Nino, zdravo. Samo se ne plaši, nisam prevarant. Ja sam isto živa kao i ti. – Uveravala me je. Nisam mogla da verujem svojim očima. Sela sam na klupu i pitala je zašto je to učinila sa mužem. On ne može da prođe ni dan, a da ne pomene pokojnu ženu.
– Lekari su mi rekli da nisam imala još puno vremena. Mogla sam da živim još godinu ili dve. Kada je Andrej otišao na službeni put, odlučila sam da nešto smislila. Odlučila sam da isplaniram svoj odlazak. Ostavila sam stvari na obali, a sama sam otišla u selo. Svi su pomislili da sam potonula. Nisam želela da muž vidi kako umirem.
Bilo je bolje odmah otići nego prisiljavati sebe i voljenog muža da pate. Kada sam živela u selu, osetila sam da postajem bolja. Otišla sam u grad, obratila se lekaru. On mi je rekao da sam zdrava. Tada sam pozvala roditelje, i oni nisu mogli da veruju u moje vaskrsenje.
Majka mi je ispričala da se Andrej venčao i da je dobio sina. Nisam želela da pokvarim porodicu. Otišla sam u manastir. Ponekad dolazim na svoju molitvu, nisam očekivala da ću te danas videti. Samo Andreju ništa ne govori. – Podelila je sa mnom svoju priču Lena. Bilo mi je žao, odmah je izgubila sve.
Njenu molbu nisam mogla da ispunim. Te noći sam sve ispričala Andreju. Sledećeg dana otišao je u manastir. Ne znam o čemu su razgovarali, ali muž je došao kući zadovoljan.
– Kako glupo je postupila. Trebalo je sve odmah da mi ispriča. Našli smo rešenje. Iako, da nije bilo njenog postupka, nikada se ne bismo venčali. Nin, toliko te volim, tebe i našeg sina. Tada sam shvatila da, iako je Andrej tuguo za Olenkom, voleo je samo mene i sina. Olenka je ostala da živi u manastiru, ponekad je posećujemo zajedno sa sinom i Andrejom.
