Prožili smo sa mužem 10 godina, duša u dušu. Nikakvih problema. Ja sam se bavila kod kuće sa ćerkom, ponekad radila honorarno. Radila manikir. Komšije, poznanici itd. nisam mogla da idem na posao. Potpuno sam se bavila odgajanjem ćerke. Odvesti, dovesti, šetnja, odmor, slobodno vreme.
Muž na poslu. Uveče posebna večera, uvek romantika. Uopšte, uprkos godinama, živeli smo kao mladenci. Nikada nisam videla muževljeve rođake. Na venčanju sa njegove strane bili su samo prijatelji. Ja, iskreno, sam mislila da je on siroče i ovu temu nisam želela da razvijam.
Ali iznenada je rekao da njegova mama dolazi kod nas. I ćuti kao partizan, ništa ne govori. Počeo je da puši po dve paklice dnevno. Osećam da je nervozan, ali on i dalje ćuti. Ispostavilo se da ga je majka svojevremeno napustila i dala u dečji dom. Jer je imala sklonost ka alkoholu, vodila je neprimeren način života. Zbog čega sada veoma žali. A sada, u starosti, ona je sama, i nema gde da ide osim kod sina. Živeti sa svekrvom koja se jednostavno svali na glavu, mene ne raduje, a mužu ne mogu da odbijem.
Odlučila sam da sačekam njen dolazak, a onda šta bude. Svekrva je došla za tri dana. Postavila je sto, obukli smo se lepo. Čekala sam njegovu mamu. Ušla je kao gazda mog doma. Od nje je mirisalo na alkohol. Nije mogla da se odrekne svoje navike. Iako se ispostavilo da je bilo mnogo tih navika, muž je odlučio da je ostavi kod nas, čak se nije posavetovao sa mnom. Mnogo toga je počeo da se savetuje samo sa mamom, a mi sa ćerkom smo otišle na drugi plan. Nedavno je ova žena izazvala požar u stanu.
Pa dobro, majka je majka, probala sam. Uradila sam popravku o svom trošku, jer plata muža već drugi mesec ide njegovoj mami za lečenje. Nema ni odeće, ni obuće, morala sam sve da kupim od nule. Uopšte, osećaj je kao da je pala sa Meseca. Iskreno, ne mogu da jedem sa njom iz istog posuđa. Pokušavam pažljivo da perem tanjire posle nje, ali to su sve sitnice. Kada nas nije bilo, počela sam da primetim da ona sve to radi u kuhinji. A pranje kupatila posle nje je jednostavno nepodnošljivo! Jednom mi je postalo loše na poslu.
Tražila sam pola dana slobodno. Odlučila sam da dođem kući i odmorim se. Ulazim u svoj stan – a tamo nekoliko besmislene društvo, koji nisu ni tvoji rođaci. Inače, ove tipove ne mogu nazvati ničim drugim. Teraju moju ćerku da im postavi sto. Kažu, “sedićemo sada kao u restoranu”. Pozvala sam policiju i izbacila svekrvu iz stana. Sada spava sa beskućnicima na ulici. Mužu sam rekla: “Hoćeš da živiš sa majkom, vrata su otvorena, molim te, možeš da ideš”.
