Timofij je bio stariji od svoje supruge deset godina, zbog čega je svaki put sumnjao u njenu vernost. Činilo mu se da ona više nije zainteresovana za njega, jer je on već previše star za nju. Supruga ga je stalno slala da se druži s prijateljima, dopuštala mu je da ide na pecanje i nije ga grdila kada nije dolazio kući. Ovog puta, Timofiju su pomerili službeni put za nedelju dana unapred. Supruzi nije rekao, verovatno je zaboravio. Tako je pomislila njegova supruga:
– A zašto se ne pakuješ, pa voz ti polazi za dve sata? – pitala je supruga.
– Ma pomerili su, zar nisam rekao? – odgovorio je Timofij.
Tužna supruga otišla je u sobu da piše nekome poruke.
– Sigurno menja! – pomislio je Timofij i oterao te misli. Prijatelji su mu govorili da ima sreće sa suprugom, ali Timofiju to nije delovalo tako.
Pre nego što je otišao na službeni put, odlučio je da proveri svoju suprugu. Kupio je skrivene kamere za nadzor i postavio ih po sobama tako da ih ona ne primeti. Prošlo je nekoliko dana, muž je otišao na put, ali tokom službenog putovanja odlučio je da ne gleda u realnom vremenu šta njegova supruga radi, jer je posao bio ozbiljan. Svakog dana Timofij se mučio, mislio je da njegova supruga dovodi nekog u kuću, da mu je mlada izabranica postavila rogove.
Prošao je tjedan, Timofij se vratio kući, poslao je suprugu na posao, a sam sjeo za računar da vidi čime se ona bavila dok njega nije bilo. Muž ništa nije mogao da shvati; supruga je svakog jutra odlazila na posao, a po povratku mogla je da se posveti čišćenju kuće, pripremi ručka. Timofij je mogao da očekuje sve, ali ne i to da će njegova supruga postati gejmerka.
Zaista, sve njegovo službeno putovanje ona je provela ispred ekrana. Na kraju se ispostavilo da je svaki put kada je muž izlazio iz kuće, ona sedela za računarom i igrala nekoliko sati. Timofij se smirio: supruga-gejmerka je svakako bolje nego supruga koja dovodi ljubavnika u kuću.
Narednog jutra, muž je naručio udobnu stolicu za suprugu, da bi joj bilo udobno dok igra. Jer, za voljenu suprugu, ništa nije previše.
