– Mama, kupujem stan, – rekao je Anton.
– Gde? Koji? – napela se majka.
– Jednokimnatni. U novogradnjama pored železničke stanice.
– Novogradnje? Ali tamo sigurno treba renovacija?
– Nema potrebe. Stan je već renoviran. Vlasnik je sve uradio. I daje mi dobar popust.
– Zašto je on toliko ljubazan? Cene nekretnina rastu.
– Rekao je da mu se sviđam.
– Moram da pogledam. Sada prave loše.
– Mama, šta ti je. Da, ti si kod nas zasluženi građevinac. Znam. Ali tata je već pogledao i odobrio.
– Tvoj tata je novinar, a ja, kao što si rekao, zasluženi građevinac, – ljutito je rekla majka.
– Dobro, ako želiš da pogledaš, dođi i gledaj. Ali samo te molim, mama, da ne tražiš mane. Dobro?
– Onda zašto da idem? Preselićeš se, pozvaćeš me na useljenje, pa ću doći.
Posle četiri meseca Anton je nazvao majku i zamolio je da dođe kod njega.
– Ovde su tapete počele da se odlepljuju, – rekao je.
Olga Zaharivna je odmah spakovala stvari i otišla.
– Pukotine sa spoljašnje strane. To će dovesti ne samo do odlepljivanja tapeta, već i do promaje. A i gljivice će početi da se pojavljuju.
– Ali ja sam proveravao, – protivrečio je sin.
– Ti si proveravao kada si kupovao. A tada je bio jun. Temperatura spolja i unutra bila je ista. A sada je novembar. Napolju je minus jedan, a u stanu plus dvadeset. E, sad se otkrivaju manjkavosti. Majka je još dugo pregledala stan. Našla je mnoštvo nedostataka.
– Antoša, moraš se rešiti ovog stana.
– Pa, tek sam ga kupio.
– Moraš ili da prodaš, ili da uradiš generalnu renovaciju. Inače, celog života ćeš ga popravljati.
– Nisam milioner, – namrštio se Anton.
Do maja meseca Anton je patio. Izračunao je sve, uz pomoć majke, naravno. Skupio je novac, uzeo kredit i započeo generalnu renovaciju. Kontrolu kvaliteta rada, naravno, tražio je od majke.
