Njenu stalno komentarisali, šaptali iza leđa i jednostavno nisu razumeli: zašto tako lepa devojka još uvek nije u vezi? Ksenija je veoma lepa, obrazovana, dobra, uredna, ambiciozna i inteligentna devojka. Stalno je razmišljala: “Mi živimo u 21. veku, u savremenom novom svetu.
Tamo gde su žene na rukovodećim pozicijama, gde žene prave nova naučna otkrića i jednostavno žive onako kako smatraju da treba. Ko će mi objasniti, sa kojim ciljem se udavati za prvog koji naiđe?
Da bi se kasnije razvela ili trpela zbog nekoga ili nečega? A potom još nosila status “razvedena”. Ne razumem.” Ksenija je imala mnogo udvarača, ali nije je to interesovalo. Ni razgovore nisu mogli da vode, ni knjige da diskutuju, a često nisu znali kako da se ponašaju kulturno u društvu.
S takvim ljudima nije videla budućnost, a ni nije žurila da osnuje porodicu. Imala je dobar karijerni napredak. Njena želja bila je da putuje po svetu i zemljama. Naravno, volela bi da uživa u svemu tome sa svojim mužem, ali nažalost.
Muškarci već do 30. godine žele decu, ali Kseniji nije bilo do toga da postane majka, još je živela za sebe, nije joj bilo potrebno život sa detetom i metlom. Imala je gust raspored, osim posla, pokušavala je da uklopi i teretanu, i odmor. Nije imala ni želju, ni vreme da komunicira sa nekim od svojih mnogobrojnih udvarača.
Uopšte, Kristina je često čula frazu “nisam je vredan”. Mnogi su mislili da, ako je lepa i negovana, da je samo za bogatog starog čoveka. Smatrali su da je neće moći izdržavati finansijski, a ni da neće moći da je isprate. Tako je Kristina ostala sama… lepa, nedostupna ruža koju žele, ali ništa ne rade da je dobiju…
