Priča počinje još iz mladosti moje bake. Tada je živela u selu. U to vreme bila je u braku i odgajala malog sina. Selo je bilo malo. Komšije moje bake bile su dve rođene sestre. Jedna starija od druge dve godine. Stariju su zvali Ana, a mlađu Uljana. Ob обе devojke bile su lepe, momci su trčali za jednom, pa za drugom. Ali, kako to obično biva, sestre su se zaljubile u istog momka. A mladoženji se dopala starija Ana.
Počeo je da je udvara, išli su zajedno na plesove, pratio je kući. Noći su provodili zajedno, gledali u zvezde. Uglavnom, volele su se. Prošlo je neko vreme, i mladi su počeli da pričaju o venčanju. I roditelji nisu imali ništa protiv toga, pa su polako počeli da se pripremaju za to. Datum venčanja je bio određen za jesen – krajem oktobra. Ulja je u tom trenutku nije mogla da se pomiri sa venčanjem.
Jako je volela Petra – tako su zvali mladoženju njene sestre Ane. Nije želela da se venčanje održi. Dan venčanja je već bio blizu. Uljana je skupila hrabrosti, prišla Petru i sve mu ispričala. Rekla mu je kako ga voli, molila ga da se ne ženi sa njenom sestrom. Kunila se da će celog života raditi sve što on bude hteo i voleti ga do poslednjeg dana. Momak je saslušao Ulju i rekao joj da voli Anu, i zamolio je da se smiri.
Kaže, mlada je devojka, naći ćeš još nekog vrednog mladoženju koji će te nositi na rukama. Petar je obećao da će razgovor ostati među njima. Uljana je to teško podnela, plakala je noću. A onda je došao dan venčanja. Mlada je bila lepa, mladoženja Petar je bio elegantan, muževan, svi su bili srećni. Venčanje je bilo raskošno. Ljudi je bilo mnogo, svi su slavili i pili za zdravlje mladih. Čak su dolazili ljudi i iz susednih sela.
Samo je Ulja sedela i gorko plakala. Petar je video njeno stanje i dobro je razumeo zašto je tako. A gosti su svi mislili da ona žali jer će sada njena starija sestra živeti od nje odvojeno. Venčanje je završeno, svi su otišli kućama. Mladenci su otišli u svoj dom! Imali su svoju prvu bračnu noć. A Ulja je u tom trenutku počela da špijunira mladence kroz prozor. I videla je kako je Petar poljubio Anu i zagrlio je. Razbesnela se i počela tiho da šapuće: „Proklevam vas, mladenci. Neka se desi da ne živite dugo zajedno, da muž pogine, da sreće u ovoj porodici ne bude.
Neka vam deca budu bolesna, a vaši roditelji ne dožive sreću od unuka!“ – rekla je ove strašne reči i pobegla. Prošlo je oko 45 godina. Moja baka je još u mladosti sa mužem i već dvoje dece preselila u grad. Ali povremeno odlazi u to selo, na groblje, gde su joj rođaci sahranjeni. Održava njihove grobove i samo se priseća. I sada je odlučila da ode na to groblje. Tamo je videla jednu staru ženu koja je sedela pored groba. I moja baka je prepoznala u toj starici Uljanu.
Razgovarale su one sa njom. Uljana je prepoznala moju baku. Počele su razgovarati o životu moje bake, ali i o životu sestre Uljane:
– Moj život se pretvorio u pakao, – rekla je Uljana. – Učinila sam strašan greh. Na venčanju sam tada sestri mojoj rođenoj poželela prokletstvo za njenu novu porodicu, a sve se to obrnulo protiv mene. Ani je život super. A ja sam srela dobrog momka. Naš život odmah nije išao kako treba. Imali smo troje dece. Stariji sin se utopio, srednji je umro od bolesti sa 5 godina, a najmlađeg sam čuvala kako sam mogla. Moj muž je poginuo na poslu, pod kombajnom. A ja sam morala sama da odgajam najmlađeg. Teško je bez muža, ali snašla sam se. I znaš šta? Ispostavilo se da je on odrasao u idiota. Ima krivičnu prijavu. Sedi mi na vratu. Udara me. Novac za alkohol mi traži.
– Da, kaznio te je Gospod za te strašne reči koje si izgovorila prema sestri, – rekla je moja baka. – Ali hajde, da krstimo sina. Nisu to više ti dani, kao pre dvadeset godina. Pa i tvoj otac ide u crkvu za Uskrs. Hajde, hoćeš li? – molila je muža.
Ali on je bio nepokolebljiv.
– Otac kako hoće, ali ja u crkvu neću da uđem. To nije moja vera. Ko je, reci, video Boga? Ni ja ga nisam videla. Ali svi pričaju… a ko zna šta sve o nama može da se čuje? Verujem samo u ono što vidim i čujem svojim očima. I ništa više…
– Sama sam se kaznila. Tada, kada sam proklinjala mlade, gledala sam ih u krevetu i primetila da je u sobi veliko ogledalo. I u njemu sam videla svoj odraz. I znaš šta sam tada šaptala? To da sin Gane ubije je. I ispada da je ogledalo odbilo prokletstvo na mene. Znači, nije mi ostalo mnogo. Moj sin će me uskoro i ubiti!
Nakon ovih reči, Uljana je u suzama otišla sa groblja. I tako se pokazuje da nikada nikome ne treba želeti zlo, jer će vam se sve kasnije vratiti kao bumerang!
