Proživeli smo sa mužem 10 godina, duša u dušu. Nema nikakvih problema. Brinula sam se kod kuće za ćerkom, povremeno sam radila. Radila sam manikir. Komšije, poznanici i tako dalje, nisam mogla da idem na posao. Potpuno sam se bavila vaspitanjem ćerke. Odvesti, dovesti, šetnja, odmor, slobodno vreme.
Muž na poslu. Uveče posebna večera, uvek romantika. Generalno, uprkos godinama, živeli smo kao mladenci. Muževih rođaka nikada nisam videla. Na svadbi sa njegove strane bili su samo prijatelji. Iskreno, mislila sam da je siroče, i tu temu nisam želela da razvijam.
Ali odjednom je rekao da dolazi njegova mama. I ćuti kao partizan, ništa ne govori. Počeo je da puši po dve pakle dnevno. Osećam da je nervozan, ali on i dalje ćuti. Ispostavilo se da je, pre nekog vremena, njegova majka njega napustila i dala ga u dečji dom. Jer je imala sklonost prema alkoholu, vodila je nemoralan način života. Na šta sada jako žali. A sada, u starosti, ona je sama, i nema gde da ide osim kod sina. Živeti sa svekrvom koja ti se samo svali na glavu, nije mi drago, ali ne mogu da odbijem muža.
Odlučila sam da čekam njen dolazak, a šta bude, bude. Svekrva je stigla za tri dana. Postavila je sto, obukli smo se lepo. Čekala sam njegovu majku. Ušla je kao gazda mog doma. Od nje je mirisalo na alkohol. Nije mogla da se odrekne svoje navike. Iako je tih navika bilo mnogo, muž je odlučio da je ostavi kod nas, čak i da se nije posavetovao sa mnom. U mnogo čemu je počeo da se savetuje samo sa majkom, a mi sa ćerkom smo pale u drugi plan. Nedavno je ta žena izazvala požar u stanu.
Dobro, majka je majka, probala sam. Napravila sam renoviranje o svom trošku, jer mužova plata već drugi mesec ide za njenu lečenje. Nema ni odeće, ni obuće, morala sam da kupim sve od nule. Generalno, osećaj je kao da je pala sa Meseca. Iskreno, ne želim da jedem sa njom iz istog posuđa. Pokušavam da pažljivo operem tanjire posle nje, ali to su sve sitnice. Kada nas nije bilo, počela sam da primećujem da ona sve to radi u kuhinji. A prati posle nje kupatilo je jednostavno nepodnošljivo! Jednom, na poslu, postalo mi je loše.
Zamolila sam da odem na pola dana. Odlučila sam da se vratim kući i odmorim. Ulazim u svoj stan, a tamo nekoliko besprizornih ljudi koji nisu ni tvoji rođaci. Inače ih ne mogu nazvati. Teraće moju ćerku da im postavi sto. Kažu, sedećemo sad kao u restoranu. Pozvala sam policiju i izbacila svekrvu iz stana. Sada noći zajedno sa beskućnicima na ulici. Rekla sam mužu: “Ako želiš da živiš sa majkom, vrata su otvorena, možeš da ideš”.
