Julija je išla kući tužna. Na poslu su joj rekli da je organizacija u fazi bankrota i da zbog toga slede velika smanjenja. Došla je da radi u ovu organizaciju još dok je studirala na fakultetu, i radi tu već pet godina. Volela je svoj posao, sviđao joj se kolektiv i bila je zadovoljna platom.
Takođe, jako se plašila da izgubi posao, jer je imala hipoteku. Dvosobni stan Julija i Sergej su uzeli odmah kada su se venčali. Gotovo svi troškovi — hipoteka, komunalije i hrana — padali su na Julijina pleća, jer su Sergejevi prihodi bili nestabilni. Čak i kada je zarađivao, novac bi brzo nestajao. Julija je verovala da će Sergeju ipak poći za rukom da nađe dobar posao sa stabilnom platom. Ali Sergej se nije dugo zadržavao na jednom poslu i obično je odlazio uz skandal.
Nije imao sreće sa poslodavcima, nisu primetili u njemu super-puper profesionalca, genija i jednostavno dobrog čoveka. Žalio se Juliji na nepravednost sveta, a ona ga je smirivala i verovala u svetlu budućnost. Verovala je čak i više nego sam Sergej. I sada je verovala da će Sergej postupiti isto kao i ona, smiriti je i uložiti sve napore da preuzme glavne troškove na sebe. Ali kada je ispričala Sergeju o situaciji na poslu, umesto podrške čula je optužbe na svoj račun.
Optuživao ju je što ga je uvela u ovu avanturu sa hipotekama, jer mu nije bila potrebna stan, mogao je da živi i dalje sa svojim roditeljima. Samo što Julija nije želela da živi tako, a on je zbog nje napravio takve žrtve. Optuživao je što sav novac Julija troši na sebe i ne zna ni na šta, “skriva” svoju platu od njega, a on je stalno morao da je moli za novac.
A sada je sve, “radnja se zatvara” — neka se sama bavi svojim problemima. Od tog dana imaju odvojeni budžet! Julija je slušala i nije verovala svojim ušima. Kako je mogao tako da govori, kada je ona sama plaćala hipoteku, komunalije i još kupovala hranu, jer Sergej nikada nije imao novac. A sada je ona optuživana za to da novac troši na nepoznato. Pa dobro, neka podele budžet, biće joj lakše!
Podelili su sobe — Sergej je otišao u dnevnu sobu, jer je tamo bio televizor, a Juliji je pripala spavaća soba, jer je ionako ceo dan na poslu. I od tog dana Julija je prestala da razgovara sa njim. Posle posla je tiho prolazila u svoju sobu, ne želeći više ništa da razjašnjava sa njim. Posle mesec dana, kada je došao trenutak za plaćanje hipoteke, Sergej je shvatio da je prebrzo podelio budžet. Nije bilo hrane u kući, Julija nije večerala, a ručala je na poslu (imali su besplatan ručak za zaposlene).
Polovina sume za hipoteku i komunalne usluge bila mu je prevelika. A i novac mu je bilo žao, jer je mogao besplatno da živi u stanu sa roditeljima. Sergej je odlučio da se pomiri. Međutim, Julija je predložila razvod. Ceo mesec je čekala da se Sergej konačno izvini, da se zaposli i preuzme deo troškova na sebe. Ali, nažalost, to se nije desilo. A još u tom mesecu je shvatila da joj nije isplativo da živi sa mužem.
Prvi put u svom braku uspela je da uštedi novac, imala je više slobodnog vremena uveče, jer nije morala da stoji pored šporeta i pere gomilu sudova. Sergej se nije slagao sa razvodom, ali nije hteo da plati ništa. Kako god je ona njega ubeđivala, Julija je ostala nepokolebljiva. Ranije ga je uvek podržavala, a kada je njemu bila potrebna podrška — on je izdao. Ovo joj nikada neće oprostiti. Na poslu su je zadržali. Cenili su njen profesionalizam i nisu želeli da se rastaju od nje.
I bila je zahvalna što joj je ova situacija pokazala pravo lice Sergeja. Razvod i podela imovine bili su moralno teški kako za Juliju, tako i za Sergeja. Ali Julija je uspela da dokaže da je stan kupljen njenim novcem, a Sergej je iz zajednički stečenih sredstava dobio samo sitniš. Julija je uspela da na vreme izađe iz tih odnosa, da se izbori za svoja prava i svoju imovinu. Ali koliko žena i dalje veruje u iluzije “svetle budućnosti” i nosi na svojim leđima sav teret porodičnih briga…
