Vratila sam se sa posla umorna, iscrpljena, ljuta – imali smo poresku kontrolu, trčanje bez razloga. Muž je tog dana imao slobodan dan, sav zadovoljan, peva u kuhinji, sprema nešto ukusno.
Uskoro će se i naša 11-godišnja ćerka vratiti, pa ćemo večerati. Presvukla sam se, nekoliko minuta sedela. Onda sam otišla u kuhinju da pomognem mužu da postavi sto.
Pržio je odreske, peče povrće na roštilju, zadovoljan sobom. Ja postavljam tanjire, viljuške, šolje za čaj. I tu vidim! Na mojoj omiljenoj šolji tragove od ruža! Ne mog, nego tuđeg ruža!
Nikada nisam koristila ovakvu boju. E pa, zato je moj muž tako zadovoljan! Dok sam ja na poslu, a ćerka u školi – on tu neku damu čajem napaja iz moje šolje. I verovatno je ne zabavlja samo čajem!
E tu je nastao izlaz za moju agresiju – napravila sam takav skandal! A muž samo trepće očima, ništa ne može da kaže. Naravno! Šta bi tu rekao: dokaz je tu.
U samom apogeju svađe dolazi ćerka. Saznaje o čemu se radi, menja se u licu i kaže: – Mama, samo me nemoj psovati! Ja sam pila iz tvoje šolje. Umesto krofni, novac koji ste mi dali, potrošila sam na ruž: jako sam želela da znam kako je to biti žena.
Pa sam i usne namazala, i kao ti pila čaj. Posle škole. Otišla je u svoju sobu i donela taj jarko-rozasti ruž. Muž je počeo da se smeje, a ja sam počela da plačem. Od sreće. Ćerka je već skoro odrasla, muž ne vara! A poreska kontrola se sutra već završava! Kako sam srećna!
