S Kirilom smo u braku već 16 godina. Kada smo se venčali, već sam bila jednom razvedena, i imala sam dvoje dece: sina i ćerku. Kirilo se prema njima ponašao kao prema rođenima.
I uopšte, za 16 godina života on je mnogo učinio za nas, na šta sam mu jako zahvalna. Kada je umro Kirilov otac, on je odustao od svog dela nasledstva u korist brata, rekavši da je to bratu potrebnije.
Nisam želela da se mešam u njihove odnose. Sve je išlo mirno, ali iznenada je preminula moja mama. Mama je imala stan, vikendicu i značajnu sumu u banci. Ostavila je vikendicu mojoj ćerki, stan meni, a svu sumu bratu. Brat i ja smo oduvek bili veoma bliski, od detinjstva.
Kako je odrastao, osnovao je svoju ličnu firmu, na kojoj je počeo dobro da zarađuje, pa je odustao od novca u korist moje ćerke, a ja sam i stan poklonila ćerki, jer ako je život mog sina bio savršen, ćerka se udala za momka iz doma, i oni nisu spavali noću, oboje su radili na dva posla da bi platili kiriju i nešto sačuvali za vlastiti dom.
Sašavši za sve ovo, ćerka je počela da plače. Nije mogla da se smiri, jer su sada ona i njen muž mogli da žive normalnim životom, da spavaju i hrane se kao normalni ljudi. Tu se pojavio drugi problem: Kirilo se uvredio na mene što nisam ostavila mamin stan sebi.
Pokušala sam da objasnim da se nisam mešala u njihove porodične stvari, kada je on odustao od svog nasledstva, ali Kirilo nije hteo da me razume. Čak je rekao da razmišlja o tome da pokrene razvod, pošto ne nameravam da uvažim njegovo mišljenje.
