Rastao sam u dečjem domu. Bilo mi je važno da shvatim šta je to porodica. Ali, čini se da se previše vezivati za roditelje takođe nije baš najbolje! Posle internata, teško i dugo sam učio. Uspeo sam da upišem budžet. Posle fakulteta, dugo sam radio, menjao poslove zbog iskustva.
Kasnije sam uspeo da nađem dobar posao. Pre toga sam iznajmljivao sobicu za sitne pare kod jedne bake. Ali sada se sve promenilo, uspeo sam da iznajmim lepo stambeno rešenje u centru i čak sam počeo da štedim za svoje stambeno pitanje. Tri godine kasnije, upoznao sam devojku. Odmah me je privukla.
Shvatio sam da ne mogu i ne želim biti s nekim drugim, dugo sam trčao za Marijanom. Donosio joj cveće, poklone. Ona ispočetka nije želela ni da pogleda u moj pravac. Ali kada sam dobio poziciju zamenika u firmi, promenila je mišljenje. Moja plata je bila vrlo pristojna. Ali, naravno, i radio sam mnogo.
Kasno sam dolazio, nisam imao vremena za šetnje i razgovore sa Marijanom. Ipak, to joj je odgovaralo. Posle nekoliko meseci takvih odnosa, predložio sam joj da se venčamo i živimo zajedno. Na moje iznenađenje, nije bilo potrebno mnogo nagovaranja. Već za nedelju dana zajedno smo doručkovali u mom stanu.
Ali tu sam osetio veliki teret. Od trenutka kada je počeo naš bračni život, pojavio se neko treći. Otac devojke je bio udovac. Živeo je u prilično lošim uslovima. Radio je za crkavicu, ali je želeo da ima dobru poziciju. A još nije bio star. Ipak, verovatno je bio lenj. Svakog dana dolazio je kod nas da jede, gleda televiziju, jer je svoju prodao. Isprva sam ga saosećajno gledao, a onda me to počelo potpuno nervirati. Štaviše, ne možete da zamislite kako drsko je pokušao da reši svoje probleme. Uspelo mi je da uštedim za stan. Kupio sam stambeni prostor u centru i uradio mali remont.
Sada smo živeli u tom stanu. I onda je došla Marijana kod mene dok sam spremao večeru. Počela je da se udvara. Već sam naučio tu vrstu ponašanja, znao sam da nešto traži. Ispostavilo se da joj je otac ponudio dobru ponudu, a ona nije mogla da odbije. Na kraju, ipak je njen otac. Šta je mogla da uradi? Došla je da me stavi pred svršeni čin, jer ovo pitanje nije moglo da se nazove. Ispostavilo se da je otac odlučio da proda svoj stan. Za taj novac će kupiti auto i voziti taksi.
Pa, naravno, sa stanom nije bilo problema. Zato je odlučio da se useli kod svoje ćerke. Tačnije, kod zeta. I želeo je da se preseli kod nas. U početku nisam mogao da verujem svojim ušima, a potom sam, naravno, odbio. Moja žena sa mnom već nedeljama ne želi da razgovara, čak je nekoliko puta spavala kod oca. A ja ne razumem da li sam ja stvarno toliko ravnodušan? Ali čini mi se da ne treba da podnosim sve te rođake žene u svom stanu, na koji sam pošteno zaradio. Šta mislite, ko je ovde nepravedno postupio?
