U našem životu ima mnogo stvari koje je menjaju, i dešavaju se uglavnom iznenada. Tako je bilo i sa mnom. Već mnogo godina živim sama u gradu. Moja mama je ostala na selu. Sve je bilo u redu u našoj porodici dok su živeli zajedno sa tatom. A onda njega više nije bilo.
Mama nije mogla da ostane sama, jako se promenila, ponašala se kao mala deca. Ponovo, kada sam došla da je posetim, dobro sam razumela da je ne mogu ostaviti samu tu. Trebala je stalnu brigu, ostaviti je na selu bilo je jednostavno nemoguće. Nije želela samoću, brinula se da ću ponovo otići u grad i ostaviti je samu, svaki put je molila da ostanem još barem jedan dan sa njom.
Zato sam za sebe odlučila – uzimam je kod sebe u grad zauvek. Moja mamica je spakovala u svoju jedinu torbu svoju jastuk i novi sto koji sam joj davno poklonila; iz nekog razloga je ponela. Nisam se protivila. Neka ponese šta smatra da je potrebno. Možda su to njene omiljene stvari. A možda je to navika spavanja na svojim stvarima. Jer tokom celog života mama nije putovala daleko od sela, jedino u grad za poslove i to sa tatom zajedno. Živela je tihim životom. Ima više od 80 godina. Kada prelazi mali prag, drži se za vrata.
Još uvek tuguje za svojim selom, kućom, jer je tamo ostao čitav njen život, ali kada sedim pored nje – mama postaje srećnija. A još mama voli tišinu. Često sedi u svojoj sobi i čita molitve. Skoro dve nedelje mama živi sa mnom, malo se navikla, dobro joj je sa mnom. Potpuno mi je poverila sve i iskreno se radovala, kao dete, kada sam se vraćala kući nakon posla – trčala je ka meni svaki put.
Gladila sam rukom njenu sivu malu glavu, i zajedno smo išle u kuhinju da pripremimo večeru. Otkako je mama počela da živi sa mnom, moj život je takođe postao sadržajniji i kao da je u njemu više svetla, topline i dobrote: svaki put nakon posla žurim kući, znam da me tamo uvek čekaju.
Pretpostavljam da ovo nije moglo da prođe bez maminh molitvi, bez njene iskrene vere u dobro i ljubav. Moj stan se sada pretvara u pravi cvetajući vrt zahvaljujući rukama najdraže osobe. Svuda vlada mir i spokoj. Sada sam jako srećna što sam sa njom, kao dete, setim se svog detinjstva; i tako mi je toplo u duši. Nadam se da je mama sa mnom takođe srećna. Duboko poštovanje tebi, moja draga mama, toliko želim da budeš sa mnom još dugo, cenim svaki dan kad si pored mene.
