Za gotovo 10 godina našeg braka uspostavljeno je da muž pomaže svojoj mami. Svekrva živi sama u dvosobnom stanu, muž plaća njene komunalije, kupuje joj proizvode, daje novac za odeću i odmor.
Nisam imala ništa protiv toga, jer muž obezbeđuje našu porodicu, on vodi veliku firmu i dobro zarađuje. Ja sam radila pre porodiljskog, ali moja plata je uglavnom išla na moje male troškove. A onda sam otišla na porodiljski i muž i ja smo odlučili da ću ostati kod kuće i baviti se domaćinstvom.
Mama mog muža živi u gradu, ali da bi došla kod nas i sedela sa unukom, nema vremena. U septembru je želela da ode na odmor, muž je kupio vaučere za Tursku. A krajem oktobra ju je poslao u sanatorijum u Moršinu. Sigurna sam da će zimi svekrva želeti da ide na Bukovel.
I moj muž mirno plaća sve to; izvršava, kako on kaže, sinovski obavez. Moja mama živi mnogo skromnije, u svojoj vikendici. Ima malo domaćinstvo i smatra svojom obavezom da nam svake subote donosi proizvode iz sela.
Koliko god je nisam odricala od toga, jer joj nije lako doneti dve torbe kod nas, ali mama insistira na svom – sve što ima je sama proizvela, zato je korisnije, tako ona kaže, u prodavnici ne možeš to da kupiš. Došla je mama kod nas u subotu, skinula obuću, a ja gledam njene cipele i shvatila da je već prošlo vreme da se kupe nove.
I ovu jaknu se sećam već deset godina. Ali mama ima minimalnu platu, novca ima samo za najosnovnije. Tada sam odlučila da pomognem mami. Rekla sam mužu da sam odlučila da idem na posao.
On je isprva bio protiv, ali kasnije je pristao. Naša ćerka već ide u školu, pa sam se zaposlila na pola radnog vremena u jednoj firmi. Kakva sam bila srećna kada sam primila prvu platu. Odmah sam otišla u prodavnicu i kupila mami nove cipele i novu jaknu.
Mužu nisam rekla ništa o svom planu, odmah sam odvezla stvari mami na selo. Ona nije želela da uzme, govorila je da je sve skupo. Ali insistirala sam da zaslužuje to, i mnogo više. Odlučila sam da ako muž tako pomaže svojoj majci, i ja ću podržati svoju.
