Na prvoj godini univerziteta upoznala sam svog budućeg muža, ali ko bi pomislio da će naša priča krenuti tako brzo i ubrzano. Upoznali smo se u septembru, a u novembru sam već prešla da živim sa njim. U februaru sam saznala da ćemo postati roditelji. Nismo planirali decu, a do braka je bilo daleko.
Bojala sam se da saopštim tu vest svom momku, jer sam se plašila njegove reakcije. Mi smo bili jako mladi. Oboje smo imali velike planove za blisku budućnost. Odlagala sam taj trenutak do poslednjeg. Nisam bila spremna na negativnu reakciju momka, ali sam znala da će moje dete doći na svet. Konačno, sabravši misli, izabrala sam savršen trenutak i obradovala momka vestima da će postati otac.
Usprkos mojim očekivanjima, on je bez pitanja pronašao posao i predložio da organizujemo venčanje. Pre i posle venčanja, moj muž je radio punim tempom, ulagao je svu svoju snagu i energiju kako bi našoj deci obezbedio najbolji život, ali, nažalost, to nije bilo dovoljno. Polako sam gubila nadu u dobru budućnost i očajnički razmišljala gde će živeti naše dete.
Kvalitet našeg života bio je podnošljiv samo za nas, ali ne i za dete. Bili smo obavezni da mu obezbedimo sve najbolje. Morali smo mu dati najbolje što možemo. Imali smo kritično malo novca za izdržavanje deteta. Plakala sam noću, misleći da nisam zaslužila da budem majka, jer neću moći da svom detetu pružim sve što zaslužuje.
Ali tada mi je pala na pamet jedna ideja, napunila sam se nadom. Mojoj baki je već više od 80. Ona živi sama u dvosobnom starom stanu. Otišla sam kod nje, objasnila joj planove, obećala da ću joj pronaći najbolji dom za starije osobe, rekla sam da ćemo je posećivati svake nedelje. Ali kao odgovor sam dobila talas nezadovoljstva i nerazumevanja.
Ovaj slučaj je postao pravi skandal među mojom malobrojnom rodbinom. Ali kako god da sam merila, iz kojeg ugla da gledam, ovo je najbolje rešenje za nju, ali i za nas. Baka već ima teškoća da obavlja kućne poslove, često zaboravi nešto da uradi, potrebna joj je stalna briga. Ali ne odustajem, planiram ponovo da razgovaram sa njom. Ona mora da razume da je ovo jedini način za našu porodicu.
Neću se predati dok ne shvati naše stanovište. Ovo pitanje nije lično, već se tiče dobrobiti mog deteta. Sigurna sam da može da se nađe način da joj objasnimo. Samo se ne sme odustati nakon prvog odbijanja. Da, optimistična sam, ali u isto vreme, strašno mi je da pomislim šta ako moje dete dođe na svet, a neće imati gde da živi. A baki će biti mnogo udobnije u domu za starije osobe.
