Ana se udala i godinu dana kasnije rodila im se beba. Živeli su pristojno, a onda je muž spakovao stvari i rekao: – Naša greška je što smo se sreli suviše rano, oprosti, ali upoznao sam ženu s kojom želim provesti ceo život! Otišao je, ne ostavivši ništa osim iznajmljenog stana; ostalo je još dve nedelje do sledeće uplate. Beba je tada imala tri godine, ali ko će im dati mesto u vrtiću – nisu iz ovog grada, ni za lokalne nema dovoljno mesta, a ni prijavljeni nisu.
Ana nije pala u očaj. Počela je da deli flajere, a i sinu je prijalo da bude na svežem vazduhu. Tako su prošle dve nedelje. Gazdarica je rekla da je sutra poslednji rok i da moraju platiti. Ana nije uspela. Gazdarica ih je izbacila i prijavila Centru za socijalni rad. Aninog sina su joj oduzeli. Šapnula mu je na rastanku: – Oprosti, sine, mnogo te volim, doći ću po tebe, ne brini: mama te neće ostaviti!
Ana je noćila na ulici, štedeći svaku paru. Jela je jednom u dva dana i tako uspela da skupi novac za kartu, ali je odlučila da kupi telefon i pozove roditelje (iznenadila se što ranije nije pomislila na to). Otac je poleteo istog dana. Ana je stajala na aerodromu i čekala ga. Kad ju je otac ugledao, bio je šokiran: mršava, siva, odeća prljava.
Otac je iznajmio sobu u hotelu, ali nisu hteli da puste Anu unutra. On ih je uverio da je sve u redu i odveo ćerku. Poslao ju je da se istušira, a sam je naručio večeru. Ana je izašla iz kupatila i odmah navalila na hranu. Otac ju je posmatrao, a suze su mu lile niz obraze dok su mu se u glavi vrteli prizori iz njenog detinjstva.
Tada ju je prvi put video. Toliko je sanjao o ćerki, i eto — Anjuta je napravila prvi korak, prva reč — “Tata”. Anjutka se pretvorila iz nespretne devojčice u plavu malu princezu, pa vrtić, škola, i evo je — matura. Njegova lepotica, plava lepotica, fakultet… i onda taj probisvet. — “Ana, ili on ili porodica. Ako odeš s njim, možeš nas zaboraviti!” Anjuta zalupi vratima.
A četiri godine kasnije — poziv:
— “Tata, pomozi mi!”
I evo sad, njegova voljena devojčica sedi, mršava i jede kao da nikada pre nije jela. Anjuta mu je ispričala sve. Otac je odmah odjurio u dom za nezbrinutu decu, zatim ponovo poleteo nazad, i kada se vratio sa svom potrebnom papirologijom — uzeo je unuka.
Anjuta i njen sin otišli su zajedno sa tatom kući
Ali tata je još nekoliko puta leteo u nesrećni grad, a sinu Anjute se na čudan način pojavio stan. Anjuta je mislila da ga je tata kupio, ali zapravo — to je bio bivši koji se otkupio; tata ga je ozbiljno uplašio i on je bio spreman na sve.
