– Bi dolazna Svitlana, ovaj prevarant će je poslati na onaj svet. Za 5 godina je napravio četiri devojčice. I opet po svom! – ljutila se Marija Egorovna.
– Deca su cvetovi života. Oni su mladi, neka rađaju. Petar voli Svitlanu? – upita susedka.
– Aha, voli… On samo tim mestom misli! Da je barem jednom napravio, smirio bi se. Ona ne može da se nosi sa njima: ne spava, skoro ništa ne jede.
– Pomozi joj ti! U tebi ima snage, tako jake da još treba tražiti! Čuo se zvuk motocikla. Petar je iskočio i utrčao u kuću vičući:
– Mama, sve! Odvezao sam ženu do porodilišta! Ovaj put će sigurno biti dečak, UZ pokazao.
– Videćemo… Lekari nisu bogovi. Ti samo devojčice znaš da praviš, a moja Svitlančica se muči, plakala je tešča.
– Sve radim kako treba. To je Svitlana otišla kod vas, u vašoj porodici su same devojčice, ljutio se zet.
– Ajde prestani sa glupostima! Naša ćerka će nam, možda, čak i čašu vode doneti, a od vas, od muškaraca, ništa se ne može očekivati. Kod baba je sve jasno. Mi samo sudove dajemo, a vaša kvasina! Hteo je nešto da odgovori, ali tada je telefonu Egorovne zazvonio mobilni.
– Hitna pomoć? Sve je u redu? Ko je rođen? vrištala je tešča. Veza je bila loša. Iz razgovora je mama saznala da je beba rođena zdrava.
Devojčica! – Pogledajte pažljivo! A tata ovde priča da je on zlatara, smejala se Egorovna. Smejala se do suza, a Petar je odmah potrčao ka telefonu. Stotinu puta je zvao broj porodilišta, pitao šta je Svitlana Ignatova porodila, i svaki put, kad je čuo „dečak“, zaplakao je.
Tešča je odlučila da se našali i kaže da je opet rođena devojčica. Gledajući radost svog zeta, Egorovna je pravila krugove oko slepoočnice. Nakon desete reakcije, Petar je odlučio da uradi kontrolni poziv.
Ali, verovatno je Petar bio toliko uznemiren da je razgovor postao specifičan.
– Zdravo još jednom.
– Koga je Ignatova porodila?
– Porodila… Devojčicu! – viknula je sestra u smeni.
– Kako devojčicu? Pa vi ste mi rekli da je dečak? – Zetu je gotovo srce stalo.
– Sada, zete, idi na posao i skupljaj miraz! Opet devojčica! – izgovorila je Egorovna.
Čovek je izleteo iz kuće i odjurio u okružni grad na svom starom motoru. Zvao je na prijemnih odeljenje 15 minuta da bi dobio tačan odgovor.
Mladi medicinska sestra je slušala njegovu priču i smeštala se. Zamolila ga je da pogleda treći prozor drugog sprata. Kada je saosećajni Petar pogledao gore, video je svoju Ljubašu. Nasmešila mu se i nešto rekla. Ipak, novopečeni otac nije čuo ništa.
Njegova žena je okrenula bebu i okrenula je prema prozoru. Takvu veličinu bilo je teško ne primetiti. Petar je pao na kolena i ponovo zaplakao.
Naslednik! Cela bolnica je pratila njegovo očevo srećno stanje.
– Dečak! – čula se cela okolina. Svi prolaznici su se smeštali i poželeli bebi srećnu sudbinu i zdravlje!
