Čak i nesvesno jako zavidim ženama koje su pronašle svoje žensko sreću u braku. Uvek sam smatrala svoj brak uspešnim i sigurnim. Udata sam bila još kao vrlo mlada, što je još uvek bila rani uzrast za devojku, sa 20 godina, za momka iz susednog ulaza. Imali smo uzajamnu iskrenu ljubav i ubrzo smo se venčali. Nedugo zatim na svet je došao Aleksandar, a nakon 3 godine i Igor. Živeli smo dobro, veselo, svađali se vrlo retko.
I toliko mi se dopao moj život da sam često sama sebi čak i zavidela. Tako je prošlo 25 godina našeg srećnog porodičnog života. Naši dečaci su odrasli, venčali se. A mi smo uživali u međusobnoj komunikaciji i nestrpljivo čekali male i drage unuke, kojima smo bili spremni čak i nebo da pomerimo. I nekako nisam ni primetila kada su se promene ušle u naš porodični život.
Ne, moj muž je ostao isti u odnosima, ali je odlučio drastično da menja svoj imidž. Tako da kažem, da se podmladi, kao da. Počeo je da posećuje salone lepote, da se oblači u brendiranim prodavnicama, što nije bilo ranije za svih tih godina našeg braka. Novac smo imali, iako ne veliki, ali smo poslednjih godina dosta štedeli, jer deca više nisu trebala našu pomoć; govorili su da smo ih izveli u život, a sada bi trebalo da živimo malo za sebe, i oni su nam sami pomagali.
A kada je muž imao jubilej, rekao je zdravicu:
– Za novo i sjajno život!
Tada nisam obratila pažnju na te reči. Muž je počeo da dolazi s posla kasno, u nekom previše podignutom raspoloženju. Nisam mogla ni da pomislim da je razlog tome neka druga žena, nikad ne bih poverovala u to. Jednog dana u parku mi je prišla mlada devojka sa molbom da porazgovaramo.
Nisam je poznavala, ali sam pristala na razgovor: bilo mi je interesantno šta bih mogla da čujem od nje. Dugo je ćutala, bilo je očigledno da je nervozna, ne može da se saberu. A ja sam je u tom trenutku radoznalo posmatrala. Izgledala je kao da ima oko 30 godina, bila je simpatična. Strpljivo sam čekala, ali umesto reči, počele su da joj teku suze. Ubrzo sam shvatila da ona jako voli mog muža i da su oni već oko godinu dana u vezi.
Imali su uzajamne osećaje, ali muž mi ništa nije govorio, jer se bojao da ću biti jako povređena, da će me to potpuno razočarati. Ali sledeću rečenicu nisam bila spremna da čujem od nje:
– Vi ste sa mužem lepo proveli život, pa dajte i drugima takvu sreću.
Nisam znala kako da reagujem na sve ovo, ćutke sam ustala i jednostavno otišla kući. Mužu nisam ništa rekla.
Izgledao je tako srećno i radostno, ali sada sam znala pravi razlog, i bilo mi je tužno zbog toga. Nakon nekoliko dana, proslavljali smo u restoranu 25 godina od našeg braka. I tada sam se odlučila na razgovor. Samo sam odmah upozorila muža da želim samo istinu. Priznao je da voli tu devojku, a sa mnom živi samo iz zahvalnosti za naš zajednički život i našu decu.
Nisam htela da pravim svađu, nisam se trudila da razumem sve, samo sam ga pustila. Iz glasina sam saznala da i dalje žive zajedno. Ali koliko će trajati ova idila, ne znam. Tako je naš brak uništen, ali ne odustajem. Za dva meseca će mom sinu roditi ćerka, i rado ću im pomoći.
Nisam očekivala ovo od muža nakon 25 godina našeg srećnog života; celo sam se posvetila našoj porodici, ali on je odlučio da počne život iznova. A ja ću sada biti prava baba, više neću tražiti drugog muškarca, ne želim više takvu sreću, kada te jednostavno ostave kao iskorišćenu stvar. Do kraja života neću moći da se pomirim s tim.
