Galja je prošla u sobu, oslanjajući se na zid. Nešto je potpuno slaba postala. A još treba da skuva boršća. Što više, da bar za nekoliko dana bude dovoljno. Muškarci vole da jedu kod nje. Galja se nasmešila, pomislivši na sinove, a odmah se namrštila, setivši se muža. Njen Timofej bio je nizak, samo malo viši od nje, ali karakter mu je bio vrlo težak. Čak su se venčali po njegovom izboru. Kada je napunila osamnaest godina, došao je sa svojim ocem da je zaprosi i čvrsto rekao roditeljima da će se venčati sa Galjom, njihovom starijom ćerkom.
On je već dugo primetio nju, tako skromnu, ali domaćinsku ženu, koja mu odgovara. A to što je mršava, biće manje za hraniti. Njeni roditelji nisu bili bogati, pa su odlučili da će uz Timofeja biti kao za kamenim zidom, jer je ona bila vrlo nesigurna, tiha. Udala su je jesenju za Timofeja. Samo što se ispostavilo da je taj kameniti zid od grubog kamena. Muž je bio vladar i loše se slagao, držao je Galju u strogosti, opterećivao je radom, poklonima i dobrim rečima nije je razmazivao. A za bilo koju grešku mogao je i da udari. Jedina radost koju je imala bili su njeni dečaci.
Igorek i Dima su odrasli u dobre, mirne dečake, vrlo su voleli svoju majku i žalili je. Trudili su se da joj pomognu u svemu, kako je otac ne bi grdio. Nisu još mogli da je zaštite, bili su još mali. Samo, videlo se da Galji nije bilo dovoljno snage, bolelo je, slabila je. Sve teže je ustajala ujutro iz kreveta, a ubrzo je potpuno legla. Timofej je bio ljut što mu žena leži na boku, umesto da radi. Ali potom je i on video da Galja ne glumi, pozvao je lekara, ali već je bilo kasno, lekar je savetovao da se pripreme za najgore.
Tada je Galja zamolila da pozovu dečake njenu sestru Laru. Lara je već bila devojka na izdaji, ali nije bilo veridbi, devojka je bila visoka, širokih ramena, cela u oca. Na Galju nije ličila. Momci u selu su se šalili, kažu, da staviš veliku udeću na tenk, izlazi Lara nevesta. Nije se ona smetala, šalila se. Bila je vesela devojka. Došla je Larisa, sela kraj kreveta sestre, suze krije da je ne rastuži. Tada je Timofej ušao u kuću, stajao je na vratima, duvao je od nezadovoljstva. A sam je gledao u dobru figuru Lare.
— Larišičko, sestričko, — teško je rekla Galja, — nije mi ostalo mnogo da živim na ovom svetu, osećam, uskoro ću kod Boženjke. Hoću da te zamolim, pomozi mom mužu da odgaji dečake, da izrastu u dobre, zdrave ljude. Biće im teško bez domaćice, bez majke. Ti si ipak njihova rođena duša. Nećeš biti maćeha, nego druga mama. Dobra si i od rođenja si bila uz njih. Timofej, zar se ne protiviš da zajedno sa Larom odgajate decu?
Timofej je čak poželeo da poliže usne, već dugo je gledao u sestru svoje žene. Velika, zdrava žena, takva žena u domaćinstvu je vredna zlata. I, verovatno, vruća! A naglas je rekao: — Za decu sam spreman na sve, ako je i ona saglasna. Samo Timofej nije primetio kako je zlački sjaj zasijao u očima Lare. Spustila je glavu i klimnula. Galja je još malo potrajala. Jednog dana jednostavno se nije probudila. Posle četrdeset dana Timofej i Lara su imali skromno venčanje. I počeli su da žive zajedno.
Domaćica Lara, stvarno, bila je dobra, posao je bukvalno goreo u njenim rukama. Timofej je bio zadovoljan. A dečaci, iako su tugovali za majkom, ipak su imali rođenu dušu uz sebe, a Lara ih je volela beskrajno. Ubrzo je osetila da će imati još jedno dete. Odlučila je da se čuva, kako bi dovela zdravog mališana na svet. Timofej je primetio da žena više ne radi punim snagama, sela je na klupu da se odmori, i počeo je da viče: — Neću te, lenju bučicu, hraniti tek tako! Šta si se srušila, ajde na njivu! — i kao da je hteo da udari. Samo je Lara uhvatila šaku, stisnula je čeličnom snagom, ustala, pogledala ga sa visine, bila je viša od njega, i hladnim, čvrstim glasom rekla: — Ako još jednom podigneš ruku, mužu, razmazaću te po zidu.
Hodaćeš s takvim ušima da muškarci neće moći da se nasmeju. Ceo život ćeš moju sestru pamtiti. A dečake ćeš bespotrebno povrediti, zavideti ćeš besnom psu. I odmah se nežno nasmešila. — Biće beba, Timofeju. Donesi mi hladnog kvasca, nešto mi se pije. Timofej je stajao trenutak, trljao ruku na mestu gde ga je snažno držala žena i klimnuo glavom: — Sad, Ribe moja, kakva radost! Sedi, mala, odmori, ja idem po kvasac. Timofej je otišao po kvasac, a dečaci su prišli Lari i čvrsto je zagrlili. Otada se Timofej promenio, sakrio je svoj tvrdi karakter i živeli su u skladu. Ponekad bi samo iz navike udario, a Lara bi tiho šapnula: — Da podsetimo sestru? I sve je ponovo bilo mirno. Jednom su ga pitali momci šta se desilo, da je tako promenjen, a on je samo tiho uzdahnuo: — Protiv tenka se ne ide. A, zapravo, imam najbolju ženu. Da! Tješio je sebe, stvarno je to mislio, niko to nije saznao.
