U svojih 55 ponovo sam postala zaljubljeno devojče. Upoznala sam muškarca koji mi je ubrzo predložio da živimo zajedno. Razvedena sam više od 15 godina i odlučila sam ponovo da pokušam da pronađem sreću, sve dobro razmotrivši i pokušavajući da predvidim ishod.
Mi smo sve razgovarali i odlučili da je bolje da živimo u mojoj stan. Na početku našeg “zajedničkog života” sve je bilo glatko, kao u knjigama, a onda su se vremena promenila. Imam veoma težak radni raspored. Dolazila sam kući umorna i iscrpljena. Moj muž je bio sam sebi gospodar. Budio se kad je srce želelo, doručkovao, izlazio iz kuće, ceo dan nije radio ništa na ulici i vraćao se predveče.
Takođe, nisam imala vremena da odmorim vikendom, jer su svi kućni poslovi bili na meni. Pripremala sam hranu tokom cele nedelje. Čistila, peglala i sređivala celu kuću. A u ponedeljak se vraćam kući, nadajući se da ću zateći čist i sređen dom, a zatekla sam prljavu odeću po celoj kući, hrpe tanjira i šolja po svim stolovima i razbacane stvari po svim kutovima. Znala sam da kad bih se žalila na to, on ne bi otišao od mene, već bi jednostavno ćutao i trpeo sve.
Jednom, dok sam čistila, povredila sam leđa i bila sam prinuđena da ga zamolim da obriše gornje police u ormaru. On je sa gađenjem na licu rekao da je to isključivo moja prerogativa. Neću da lažem, bilo je, vratila sam se s posla i pomislila da je kuća savršeno čista. To je trajalo dok nisam prišla bliže ormaru. Ispostavilo se da je obrisao prašinu samo na mestima koja su bila lako dostupna. Verovatno ćete sada pomisliti da imam previše visoka očekivanja za početni period našeg zajedničkog života.
Ali sada mislim da mi mnogo toga nije potrebno. Mogu da se brinem za sebe, kuvam i čistim kod kuće. Dobro mi je da budem sama: znam gde šta leži, vraćam se kući i znam da je tu ukusna hrana, sve je čisto i udobno. A sada sve to oseća moj partner. Kada mi je postalo lošije zbog njega, možda bismo trebali da se raziđemo? O tim mislima nisam mogla dugo da kontrolišem sebe i izgovorila mu sve što mislim o njemu.
Ko bi sumnjao da ga nije zanimalo moje žaljenje? – To je tvoj stan. Ja sam ovde kao gost. Kupovina za kuću, pranje, kuvanje, peglanje – to su sve tvoje obaveze. Tako smo živeli 2 meseca. Izbacila sam ga iz kuće, jer nije hteo da ostavi svoj besposlen život. Više neću stati na ove grablje.
