Šteta što sam mnoge stvari shvatila tek u svojih pedeset, ali sada imam nameru da živim drugačije. Imam jednu ćerku. Ali ona sama ima šestoro dece. Razlika između njih je godinu-dve. Udala se vrlo rano, tada je imala tek osamnaest godina. Dok je ona polagala ispite, ja sam čuvala svoje unuke. Kada deci nije bilo dobro, tada sam se i njima bavila… Gledajući unazad, shvatam da sam praktično sve radila ja.
Ćerka je samo rađala jedno dete za drugim… I, iskreno, tada mi je bilo veoma drago što se bavim decom i to mi je donosilo veliko zadovoljstvo. U tom periodu mog života to je bilo potrebno. Tačnije, bilo je potrebno da sebe nečim zauzmem, da ne mislim o težini života. Naime, nakon venčanja ćerke, moj muž je otišao od mene. Rođenje dece mi je kao da pomoglo da zaboravim. Kasnije sam otišla na penziju zbog invalidnosti, jer od rođenja imam jednu nogu kraću od druge.
Tako me je zgrabila rutinska svakodnevica, da sam potpuno zaboravila da imam pravo na lični život… Pre nedelju dana dogodilo se nešto što mi je otvorilo oči o mom životu. Imala sam puno posla kod kuće, koji se nakupio dok sam bila kod ćerke i čuvala unuke. Obavestila sam je da moram da idem kući, da zna da će deca ostati sa njom neko vreme. Na šta sam dobila odgovor koji me je pogodio kao šamar.
„Zašto bi ti išla kući? Pa, ništa, imam sada sastanak sa prijateljicama, a decu nemam s kim da ostavim. Nikuda ti ne ideš! Sedi i čuvaj unuke, ionako nemaš šta drugo da radiš. Pogledaj je, kakve ona ima obaveze!“ Tada nisam našla nijednu reč da joj odgovorim. Samo sam se okrenula i otišla. Neka bar jednom sama pazi decu. Decu je rodila – a ja da ih čuvam…
Njene reči su mi otvorile oči o životu koji živim, tačnije, o životu koji uopšte ne živim. Odjednom sam shvatila da nemam nikakav lični život. Pored toga, moja ćerka uopšte ne ceni ono što za nju radim. Zbog unuka sam prestala da idem na jogu. I više se ne družim sa prijateljicama zahvaljujući njima. Naravno, šest godina sam nalazila izgovore da ne idem na susrete s njima.
Bar jednom mesečno sam mogla da odvojim vreme. Sada, to je to! Veći deo života sam već provela. Dosta je ignorisanja svojih želja. Niko neće živeti moj život umesto mene. Vreme je da živim za sebe, a ne zbog drugih.
