Moj muž me je nazivao poslednjim rečima i podizao ruku na mene. Govorio je da se neće baviti ženskim poslovima. Čak ni svoj tanjir nije stavljao u sudoperu. I našeg sina je takođe tukao.
Zato, kada sam upoznala pristojnog muškarca koji se lepo ponašao prema meni i podržavao me, odlučila sam da pobegnem od njega.
Ali tada se desilo čudo. Odjednom se setio da volim bele ruže.
Počeo je nežno da se ponaša prema sinu i čak mu je kupovao poklone.
I šlag na torti – oprao je sudove za sobom.
Posmatrala sam sve to, izvukla zaključke i otišla.
Sada živim srećno u novom braku. I moje dete je zdravo i mirno.
Razumete, nakon tih naglih promena u njegovom ponašanju, shvatila sam koliko sam grešila.
Godinama sam mislila da je on jednostavno takav čovek, takva mu je priroda, takva mu je bila porodica – nisu ga naučili šta i kako treba. Mislila sam da ga ne mogu menjati u tim godinama.
A vidi čuda – savršeno je znao sve, ispostavilo se.
Kakve je on nežne reči znao, kakvim se urednim i galantnim muškarcem pokazao.
A onda sam se pitala: „Kako ranije nisam videla ono što je bilo očigledno?“
Pa on je uvek bio ljubazan i velikodušan prema prijateljima, ulizivao se i služio šefovima, a kakve je manire pokazivao kad bi video lepu ženu!
Sve to vreme iskaljivao se na meni i našem sinu.
Svu svoju ljutnju i mržnju izlivao je na nas.
Tog kukavicu je bilo dovoljno samo za slabe.
Dakle, nije ga trebalo menjati – on je sve savršeno znao.
Takvi kao on dobro znaju koga mogu da vređaju i biju, a koga je opasno.
I mogu da se ponašaju normalno. Samo neće.
Ne smatraju vas vrednim dobrog odnosa.
I to privremeno poboljšanje ponašanja, jedan opran tanjir i bele ruže – jasno ukazuju da treba otići.
Šteta što nisam ranije videla ono što je ležalo na površini.
Ali sada sam srećna što je sve gotovo i što je ostalo u prošlosti.
Zato poštujte sebe, drage žene, i izvucite pouke.
