Galini Petrovi je pre tri godine izgorela kuća. Srećom, tada je bila na poslu. Još dugo je plakala i tugovala – u toj kući se rodila i odrasla, tu je podigla sina, i unuci su često dolazili u goste. A sada, na tom mestu – samo gomila pepela i crnog dima.
Sin Artem i snaja Olja odlučili su da je prime kod sebe. Galina Petrova je videla koliko je snaji teško – posao, pa još i kućne obaveze. A ona nije mogla ničim da pomogne. Već dve godine „visi na vratu“ Olji. Posle požara ruke su joj počele da se tresu.
– Sine, vidim koliko vam je teško. Odvedi me u dom za stare. Na oglasnoj tabli u zgradi piše da ima jedno lepo mesto nedaleko. Tamo će se brinuti o meni i neću vam više biti na teretu.
– Dobro, ali sačekajmo do maja. Biće lepo vreme, a do tad ćemo srediti sve papire, može? – predložio je sin.
Žena je klimnula glavom u znak pristanka. Prošlo je neko vreme, došlo je proleće, otoplilo, i Galina je odlučila da podseti sina na dogovor.
– Eto, već je maj na pragu. Vi i Olja ste mi obećali!
– U redu, mama, sutra te vodimo u dom.
Te večeri baka je drhtavim rukama spakovala svoje stvari – jednu spavaćicu, kućni ogrtač i papuče. Ujutru je poljubila unuke za rastanak, prekrstila se i izašla iz stana. Sin je upalio starog fiću i krenuli su na put.
– Artjeme, kuda to ideš? Prošli smo skretanje za dom!
– Tamo je sada neki remont, moramo zaobići – brzo je odgovorio sin, dok se snaja podrugljivo nasmešila.
Vozili su se još dvadeset minuta. Napolju su počeli da se pojavljuju poznati pejzaži – reka, šuma, kuće…
U početku baka nije mogla da poveruje. Učinilo joj se da su stigli u njeno selo. Artem je otvorio kapiju, a Galja nije prepoznala svoje dvorište. Noge su joj skoro otkazale kad je izašla iz auta. Pred njom je stajala nova kuća. Oko nje su još bili građevinski materijali i majstori koji su završavali radove. Kao da požara nikada nije ni bilo – kuća, plastenik, novi kokošinjac.
– Sine… da nisam ja ovo usnila? Šta se dogodilo?
– Mama, nismo imali nameru da te odvedemo u dom. Nikada! Zato smo odlučili da obnovimo staru kuću, na tvoju radost. Unutra imaš WC, kablovsku televiziju i čak podno grejanje. Namerno smo odugovlačili do proleća da bismo sve završili.
Galina je zaplakala i snažno zagrlila sina. Još dugo nije mogla da poveruje u tu sreću. A Artem, Olja i unuci svake subote posećuju baku.
