U nedelju na krštenju, ime deteta mi još uvek ne izlazi iz glave. Pozvali su nas muž i ja na krštenje. Sestra njegovog najboljeg prijatelja i našeg kuma je rodila svoje prvo dete. Ne znam zašto nas je pozvala – nemamo nikakve veze s njom, ali bilo bi nepristojno odbiti. Ipak, muž i ja smo odlučili da ne idemo na banket – samo ćemo svratiti do crkve, čestitati i otići. Ništa više. Jer s nama su bila dva mala deteta, nismo ih mogli ostaviti kod baba, a sa strancima nismo želeli.
Reći ću odmah, porodica te devojke živi na selu. Sami možete da zamislite kakvi su tamo običaji. Kada sam videla pored male crkve gomilu ljudi, pomislila sam da je došlo celo selo. Verovatno je i bilo. Naravno, posle obreda, svi ti ljudi su otišli u veselju u restoran da slave. A banket su organizovali domaćini tako da je to bilo poznato celom svetu. Naš kum je pričao da nijedno venčanje ne može da se poredi sa tim – tu će biti sve.
I prasići na stolovima, i Cige sa medvedima, i ples do jutra. Eto, to je takav seoski način proslave krštenja deteta, koji ja ne mogu da razumem. Ali najviše me iznenadilo nije to, već to kako su roditelji nazvali devojčicu. Ono što sam čula, bilo je iznad mog razumevanja. Spremna sam na razna imena kao što su Evelina, Adel i Glorija, ali ovo ime sam čula prvi put. Tabita! Šta mislite o tome? Lično, nekoliko puta sam pitala, jer nisam mogla da shvatim kako tačno zvuči.
Prvo smo muž i ja pomislili da ovo ime ima japanske korene. Ali juče sam na internetu pročitala da je ono grčkog porekla. Jasno je da je pravoslavni pop odbio da krsti devojčicu imenom Tabita. Zbog toga su joj u kalendaru našli ime Tanja. Iskreno, ne volim da kritikujem roditelje zbog toga kako su nazvali svoju decu. Smatram da je to njihova lična stvar. I niko nema pravo da im nameće svoje opcije. U ovoj situaciji, takođe ne kritikujem, već se samo čudim. Ništa više. A još se čudim bogatoj mašti roditelja.
I saosećam se sa devojčicom koja će ceo život nositi ime Krivošeeva Tabita Petrović. Tako zvuči puno ime deteta. Kada je moja drugarica iz škole nazvala svoju ćerku Frančeskom – u čast pape Franje – mislila sam da nisam čula ništa bolje. A eto, ipak nisam u pravu. Život je divan i uvek nas može iznenaditi više. U ovom slučaju, ime Tabita mi je ulepšalo dan. Naravno, ako je tako zovu dugo, navikneš se na ime.
Možda će mi vremenom čak i prestati da deluje toliko glupo u ruskim realnostima. Meni je, kao majci, važan mišljenje drugih ljudi – ona čita ovaj članak. Pre nekoliko dana su išli da upišu dete i razmišljaju: da li da upišu Tabitu ili Tatjanu (kako su je krstili). Roditelji su bili u dilemi jer su mnogi rođaci bili protiv imena Tabita. Ni meni se nije dopalo – i otvoreno sam joj to rekla. Što se tiče sveštenika (ili popa), on je predložio Tavitfu. Ali roditeljima nije odgovarao taj izbor. Hvala svima!
