Nikada nisam bila mršava, naprotiv, tokom studija na univerzitetu moja težina se povećala još deset kilograma. Pokušavala sam da smršam, volim da kuvam i da jedem dobro, pa sam teško izdržavala… Mislila sam da nikada neću imati lični život, ali onda se pojavio Ivan… Uvek sam bila devojka u ‘telu’, a kada sam otišla da studiram, dobila sam još deset viška kilograma. Posle studija ostala sam da radim u gradu i iznajmila stan. Ali često sam dolazila kod roditelja. Naravno, nisam sedela kod kuće, viđala sam se sa prijateljicama, išla u lokalni klub. Ali onda su prijateljice počele da govore sve češće da je vreme da smršam… Iskreno, mnogo puta sam bila na dijeti i pokušavala da se bavim sportom. Ali to nije za mene – volim da jedem dobro, a kuvam odlično, tako da je teško odoleti.
Volim meso, pa da sedim na piletini, prosenoj kaši i povrću – to nije za mene. Naravno, shvatam da viškovi kilograma ne izgledaju dobro na meni. Moja figura nije ni blizu modelu, ali ne osećam nelagodnost, a nemam ni problema sa zdravljem. U poslednje vreme uspela sam da skinem pet kilograma, ali i dalje nisam idealna. Ali sada skoro da ne dolazim više u svoje rodno mesto. I sve zbog mojih prijateljica. Počele su često da šapuću o mojoj težini iza mojih leđa. A čak su mi direktno govorile da niko neće želeti tako debelu devojku. Još iz škole, moje prijateljice su često viđale momke, a ja nisam. Sada su one imale vereniike i planirale venčanje. A ja nisam imala nijednog udvarača. Moje prijateljice su odlučile da je to zbog mog viška kilograma, pa nisu imale problem da to direktno komentarišu u mom prisustvu.
Samo nemojte da mislite da su mi one saosećale ili nešto savetovale, naprotiv, ismijavale su me, čak su o meni govorile u trećem licu dok sam bila tu. Zato, nakon nekoliko takvih susreta, počela sam da se viđam sa njima ređe. Dolazila sam samo do roditelja. Vikende sam provodila isključivo sa porodicom, jer su me oni prihvatali kakva jesam. Vremenom su dve moje prijateljice udale, ali nisu pravile velike svadbe, samo su se venčale i to je bilo to. Brak im je bio prilično siv, viđale smo se isto tako retko, ali su stalno kukale na pažnju svojih muževa.
Vremenom sam upoznala Ivana. On je bio veoma pažljiv, pa sam, naravno, išla s njim na nekoliko dejtova. Ivan je bio izuzetno pažljiv, uvek mi je donosio cveće, pozivao me u dobre restorane. Počeli smo da se viđamo. Posle šest meseci, zaprosio me je.
Bili smo u pozorištu. Ivan je dogovorio sa trupom i direktno tokom predstave izašao na scenu, priznao mi ljubav i pitao da budem njegova žena. Prihvatila sam. Počeli smo da živimo zajedno i pripremamo se za venčanje. Planirali smo veliku svadbu, da pozovemo sve rođake i prijatelje. Uskoro smo imali potrebnu sumu, jer smo zarađivali dovoljno. Jednog dana, neposredno pre venčanja, otišli smo kod Ivanovih roditelja. Tada sam planirala da kupim haljinu, pa sam želela da pitam savet buduće svekrve. Ona me je pažljivo pogledala i rekla da neću moći da nađem belu venčanicu tog broja! To me jako povredilo, ali Ivan je rekao da sam za njega lepotica i da će mi kupiti najlepšu haljinu! I zaista je to bilo tako! Venčanje smo imali u najboljem restoranu u gradu. Sve je bilo savršeno! Ali jedan trenutak me potpuno izbacila iz ravnoteže. Kada sam izašla iz restorana na ulicu, čula sam kako moje prijateljice međusobno razgovaraju.
Govorile su o tome kako sam debela, da bih mogla smršati pre venčanja, i uopšte, Ivan se ženi sa mnom samo zato što sam trudna. Zatim su se još dugo smejale, vratila sam se u restoran, ali nisam mogla da izbacim te reči iz glave! Ispričala sam sve mužu, i on me ponovo smirio. Tada sam se uverila da imam zaista najboljeg muža na svetu. Posle venčanja otišli smo na odmor, a kada smo se vratili kući, muž nije prestajao da me iznenađuje iznenađenjima i cvećem! Udata sam već tri godine, i muž me i dalje razmazuje i iznenađuje. Za svaku proslavu dobijam lepe skupe poklone, a cveće viđam svaki mesec, a ne samo na 8. mart. Prijateljice su i dalje iznenađene time i otvoreno mi zavide. I sad, recite mi, zašto odlagati život za kasnije? Zašto sebi postavljamo ograničenja? Nije potrebno smršati da bi se nosila lepa haljina. Nije potrebno imati savršenu figuru da biste bili voljeni i srećni. Samo volite sebe, i vaše sreće će vas sigurno pronaći!
