Šta god da je Katja radila, nije mogla da ugodi maći. Prosto ju je pojela. I niko nije bio da je brani. Otac joj je bio običan podpatnik i nije smeo ništa da kaže svojoj ženi. Svaki dan je bio kao mučenje. Čak i pre škole, maća ju je tjerala da se bavi kućnim poslovima. To je bila prava tiranija. Samo u školi je uspevala da se odmori. A onda sve iznova… — Očisti to! Ukloni ovo! Ispegajaj! Baci!
Ne koristi mašinu za sudove! Moramo štedeti struju! Konačno, Katja je završila školu i otišla iz sela. Upisala je krojački fakultet, živela u domu i osećala se jednostavno sjajno. Život se popravljao. Više niko nije mogao da joj naređuje. Jednog dana, dok se Katja vraćala sa fakulteta, udario ju je auto. Vozač je odmah izašao iz auta i pohrlio da joj pomogne. Katja je plakala, bola ju je noga. Momak ju je odmah odvezao u bolnicu. Tek tamo je uspela da sagleda muškarca koji je bio veoma lep. Katju su pregledali u bolnici i ispostavilo se da ima prelom.
Muškarac je obećao da će se pobrinuti za sve troškove. Molio je da je oprosti, jer nije želeo da joj nanese štetu, jednostavno mu je otkazala noga. Momak se zvao Ivan. Katja mu se veoma dopala, i on je počeo da je obilazi u bolnici svaki dan. Njoj je takođe bilo drago da provodi vreme s njim. Razumevali su se bez reči. Tako su počeli da se viđaju, a već posle nekoliko meseci Ivan joj je zaprosio.
Ovu vest je podelio sa svojom majkom. Njena reakcija nije bila baš ohrabrujuća. Ivan je znao da ima loš karakter, ali nije mislio da će otići tako daleko. Izgovorene su najneprijatnije reči o Katji. Nazvala ju je glupom seljankom. Rekla je da ne želi da se povezuje sa takvom prostakušom i da on zaslužuje nekog boljeg. Poslušavši sve to, Ivan je rekao majci da onda neće biti pozivnice za venčanje za nju i otišao. Ništa nije slutilo nesreću, ali jednog dana u Katjin studentski dom došla je trudna devojka.
Šou je bio nezaboravan! – To si ti – ona devojka, otela si mog Vanku? Uskoro će mu dete da se rodi, a on samo luta! Bezobrazna, odvela si mog verenika! – vikala je nepoznata devojka. – Ja nisam ništa znala, verujte mi, – tiho je rekla Katja. Katja je bila slomljena. Odlučila je da ne ostane u gradu i otišla nazad u selo. Posle nedelju dana našla je posao u šivačkoj fabrici. A mesec dana kasnije Katja je saznala da je trudna.
Život i onako nije delovao kao bajka, ali kad je saznala ovu vest, maća je pretvorila njen život u pravo pakao. – Kakva sramota! Šta će ljudi da pomisle? – Posle porođaja, da tvojih nogu ovde više ne bude! Katja je pokušavala da zaboravi sve. Preplavljivala se poslom. Tako je prolazio mesec za mesecom. Jednog dana, u fabrici u kojoj je radila Katja, postavili su novog direktora.
– Zovem se Ivan Viktorovič, ja sam vaš novi direktor, da se upoznamo, – čula je Katja poznati glas. To je bio njen bivši verenik. “Objasni mi, molim te, šta se desilo,” – rekao je Ivan. “Ti si se venčati planirao!” – dalje je Katja ispričala o onoj trudnoj devojci koja je dolazila kod nje u dom. – Sigurno je sve to mama organizovala! – pogodio je Ivan, smejući se. Katji je odjednom postalo loše. – Draga, mislim da te ceo život samo vodim u bolnicu, – smeškao se Vanja, pokrećući automobil.
