Jednog večeri, Tanja je ušla na društvenu mrežu i odjednom je videla među zajedničkim prijateljima prezime Viktora – Mironjuk. Pomislila je: zašto mu ne bih poslala fotografiju ćerke, neka zna da negde raste takva lepotica. Ušla je na njegov profil, fotografija mu nije bilo, i uopšte je bilo malo informacija, samo to da trenutno živi u Harkovu, kad je završio školu, njegovi školski drugovi. Trebalo bi, nije daleko od njih. Brzo je u uređivaču promenila mesto stanovanja na drugi grad, dalje od Harkova, da ne bi slučajno došao.
Uzela je i poslala mu fotografiju Svitlane, uz napisanu poruku: “To je tvoja ćerka, ali je vidiš prvi i poslednji put – i to na fotografiji”. Poslala je i zaboravila; i negde posle tri dana je ušla na svoj profil i iznenada videla da joj je odgovorio. I ono što je pročitala i videla nateralo je da se nasmeje. Prvo, na avataru se pojavila fotografija potpuno nepoznatog muškarca i imao je trideset i pet godina. Inače, veoma prijatan muškarac. A drugo, pitao je kada i kako su oni uspeli da stvore tako savršeno biće, ako se čak nisu ni poznavali.
Odmah mu je poslala hiljadu izvinjenja: stvar je u tome da su on i njen bivši ljubavni partner imali ne samo isto prezime, već su se poklapali i ime i otac. Samo nije obratila pažnju na godine: Svitlaninom ocu je bilo dvadeset i sedam godina. Inače, vratila je svoje mesto stanovanja na staro, jer su joj poznanici pisali: kada je uspela da se preseli tako daleko, zašto oni ništa ne znaju o tome.
Morala je da napiše istinu. Tanja se zainteresovala kako je stariji Mironjuk dospeo na listu zajedničkih prijatelja, a potom je saznala da je to njena koleginica prijavila njega: takođe je mislila da je to Mironjuk-mlađi, ali je pogrešila. A on je tako ostao među njenim prijateljima, zaboravila je da ga izbriše. A sledećeg dana je ponovo dobila poruku od Mironjuka-starijeg – kako ga je nazvala. I on je pitao kada je uspela da se preseli u selo, jer nije tamo nedavno živela? Morala je i njemu da objasni zašto je to uradila. Počeli su da dopisuju i to dopisivanje je trajalo mesec dana.
Pitao ju je o njenom životu, o ćerki, što je bilo veoma prijatno, rekao je da je ona vrlo lepa devojčica, kopija mame. A onda je Viktor predložio da se sretnu, ako ona nije protiv? Predložio je da dođe sa ćerkom kod njega na vikend. Tanja je pomislila da se čuda dešavaju u našem životu, važno je samo ne proći pored njih, i pristala je na njegovu ponudu, ali pod uslovom da oni prenoće u hotelu. On je pristao. Tanja je već znala da je on dva godine razveden, žena je otišla sa novim mužem u Kijev, i nisu imali zajedničke dece.
Da radi u nekoj firmi, koju nije tačno naveo, a i njoj je bilo svejedno. Njihovo dopisivanje joj je uvek donosilo pozitivan raspoloženje, Mironjuk stariji je znao da se šali, i uopšte je bilo interesantno komunicirati sa njim, osećalo se da je on pročitan, pametan čovek. I tako su se sreli. Mama je pre ovog putovanja pokazala devojčici fotografiju i rekla da idemo kod ovog ujaka Vite u posetu, on je dobar, pa je odmah potrčala prema njemu, obgrlila ga za kolena i zbunjenom muškarcu rekla:
– Tata, moj tata. Tanja je takođe bila zbunjena, jer je nije učila to; šta će on pomisliti? Devojčica je pocrvenela kao rak i odmah rekla: – Izvinite, nisam mislila da će ona ovako reagovati na vas. Nemojte ništa tako da pomislite, ja samo… uopšte, mi ćemo se vratiti nazad. – Tanja, draga, nemoj da se stidiš, ja sam čak i veoma srećan zbog toga, neće morati dete da se navikava na mene. Tako, ćerko? On je podigao srećnu Svitlanu u ruke, a ona je počela da ga ljubi u obe strane lica. On se nasmešio, držeći dete uz sebe.
– Nisam ni očekivao da će ovo biti tako lepo, srce mi je stisnulo od sreće. U mom životu se desilo čudo. Vikend su proveli veoma zabavno, šetali su po parku, vozili se na svim atrakcijama, potom su jeli sladoled u kafiću, posetili zoološki vrt. Proveli su vreme fantastično, a takođe produktivno, u tom smislu što su do kraja drugog dana shvatili da im se sviđaju. I tada je Viktor postavio pitanje: – Tanja, hajde da ne odugovlačimo. Već si shvatila da te nisam samo tako pozvao, zaljubio sam se u tebe, a kad sam te upoznao bolje, shvatio sam da sam doneo pravu odluku. Udaj se za mene. Tim pre što imamo tako divnu ćerku, – našalio se. I bilo je venčanje. Istina, malo, u krugu porodice i bliskih prijatelja.
