Otišla sam u subotu ujutro da kupim mleko na pijaci. Gledam, a umotana u vunenu maramu, stoji moja bivša svekrva i prodaje pavlaku i mleko. Odmah sam potrčala do nje, zagrlila je. Tako se desilo da moj prvi muž nije video dobru ženu u meni, iako sam kuvala, čistila, a još dobro zarađivala.
Tako smo se i rastali posle osam godina zajedničkog života. Svetlana Anatolijevna je bila veoma dobra osoba. Provela sam s njom oko četiri godine u njenoj dvokatnoj kući. Zavolela me je kao svoju kćerku i bila srećna što je dobila takvu domaćinsku snahu. Kažila je da će bar na starost moći da se opusti. Radovala se našem sinu, svom unuku, i pomagala mi sa njim taktično, ne preuzimajući sve na sebe.
A kada je Jurčiću napunilo 5 godina, svekrva je rekla da nije više mlada žena i da želi da prepiše svu svoju imovinu na dete. Muž je počeo da je ubeđuje da ne žuri i da ne donosi nestrpljive odluke. Tada sam se iskreno iznenadila, jer nisam videla ništa loše u tome, čak naprotiv. A nekoliko nedelja kasnije moj muž mi je saopštio da je upoznao drugu ženu. Govorio je da je sa mnom nesrećan.
Objasnio je da je ta druga prava domaćica i da će biti prava žena. Spakovala sam stvari, uzela sina i otišla od njega. Baba je viđala unuka prilično često; kasnije je Jura porastao i već je sam išao kod nje u goste. Tako sam je pitala bivšu svekrvu zašto u ovakvoj hladnoći i u njenim godinama prodaje na pijaci. Neočekivano je počela da plače. Rekla je da su sin i snaha odlučili da prave mini-farmu, porodičnu. Babi je pripala “laka” uloga – da sve to prodaje na pijaci.
Postalo mi je jako žao nje. Ona je tako dobra osoba. Slabo mogu da zamislim kako je moguće u njenim godinama da radi ceo dan u bilo kojem vremenu. Kupila sam sve što joj je ostalo, iako mi to nije bilo potrebno, i dugo sam gledala kako polako ide do minibusova… Kasnije sam ispričala ovu priču Juri.
Posavetovali smo se i odlučili da dovedemo babu kod nas. Pozvali smo taksi i otišli po staricu. Bila je veoma iznenađena. Nevoljno, ali je otišla sa nama. Sada živimo zajedno, troje. Baba svakog dana sprema ukusnu hranu, raduje se uspehu Jure u školi i jednostavno živi… A sin sa novom snahom nisu ni jednom nazvali da pitaju kako je. Jako su se uvredili na nas, jer sada moraju da angažuju osobu za rad, a to nije bilo u njihovim planovima – uopšte.
