Igor je izlazio iz kuće ljubavnice. Danas je obećao Larisi da će ostaviti ženu i preseliti se kod nje. Celu vožnju do kuće u glavi je ponavljao svoj govor. Čak je tiho govorio:
– Postala si domaćica. Dočekuješ me svaki dan u starom ogrtaču, razbarušena. Čak ni knjige ne čitaš! Nemamo o čemu da pričamo! Tvoja cela granica su samo serije.
On i Alla su bili u braku već sedamnaest godina. Isprva su imali dobre odnose, ali vremenom je sve ljubavi progutao svakodnevni život i rutina. A i rodbina Alle je postala naporna, stalno su dolazili vikendom iz sela. Nije mogao da se opusti u svom domu. Igor je odlučio da ostavi stan ženi i deci.
Tada se setio da će morati sve objasniti i deci. Sin je već veliki, ove godine puni šesnaest. Nije mislio da će mu to tako teško pasti, jer ceo dan provodi za računarom. Ali moraće sve objasniti i ćerki. Sashenka ima sedam godina, još je mala, ali kad-tad će ga sigurno razumeti. On je nežno voleo svoju ćerku, misli o njoj bile su kao balzam za dušu.
Otvorivši vrata stana, shvatio je da nešto nije u redu. Ušao je u dnevnu sobu i video Allu. Plakala je, a sin je stajao pored nje sa čašom vode.
– Šta se desilo? – zbunjeno je pitao Igor.
Žena je retko plakala.
– Sashenka… Sashenka, ona je pod kola pala.
Igoru se zamaglila glava od takvih vesti, sjeo je na najbližu stolicu.
– Ne brini, tata, – rekao je sin, gurnuo mu čašu vode u ruku. – Zvali su nas iz škole. S njom je, kao, sve u redu. Prelazila je ulicu, a auto ju je malo udario. Rekli su da je samo malo ogrebana i da nije ništa ozbiljno. Poslali su i koordinate bolnice.
Igor je ustao i zagrlio ženu. Ona se oslonila na njega, a on ju je mazao po kosi, ubrzo je malo zaspala. Kako je mogao da pomisli da će zameniti svoju porodicu za neku ljubavnicu?
