Sestra moje žene ostala je bez posla i više nije mogla da iznajmljuje stan. Rodbini treba pomoći u teškim vremenima. Moja žena ju je pozvala da živi kod nas. Prva nedelja je bila sjajna. Julija se ponašala veoma pristojno, spremala nam je ukusne doručke, ručkove i večere. Po želji, znala je da kuva tako da se prsti poližu. A onda joj je sve to dosadilo. Jednostavno se zatvorila u sobu koju smo joj dodelili, gledala serije i izlazila iz nje samo kada je trebalo da ide na razgovore za posao.
Kasnije je prestala čak i da pere sudove za sobom, ali je stekla naviku da nosi odeću moje žene iz ormara. Moja žena nije imala ništa protiv, ali meni se to nije svidelo. Na kraju sam kupio skupi kostim za nju, a ne za njenu sestru. Kad sam izrazio nezadovoljstvo, Elena mi je rekla da sam jednostavno “herojski” preterao.
Iznenađenja sa strane Olje su postajala sve veća. Jednog dana je izjavila da joj je potrebno auto da ide na razgovore za posao. Moja žena je nekako pristala da joj ustupi svoj auto. Kasnije je Olja počela da zahteva od nas luksuzne doručke, ručkove i večere, bez da je pitala, uzimala stvari.
Prošlo je već četiri nedelje, a ona je tražila posao sa sve manjim entuzijazmom. Uglavnom je sedela kod kuće, gledala serije i prejedala se čipsom. Na kraju je Olja odlučila da, iz nekog razloga, ja budem njen dečko na usluzi. Jednog dana, dok sam se vraćao sa posla, nazvala me:
– Sergeju, donesi mi, molim te, kolu, a usput svrati u apoteku i kupi sredstva za žensku higijenu.
Kada sam joj rekao da mi je neprijatno da idem u prodavnicu tog dana, počela je da se žali, ljutito govoreći da sam lenj herojski. Tada je moje strpljenje prešlo granicu. Kad sam se vratio kući, spakovao sam njene stvari i pokazao joj vrata.
