Nikada ne znaš kako će se život odvijati, ali uvek se nadaš najboljem. Fedor i Maša su živeli u zakonitom braku već 5 godina, i za to vreme su dobili sina Mišu. Nedavno je napunio 3 godine. Maša je ponovo bila trudna. Fedor je shvatio da nešto mora da menja, jer s dolaskom još jednog deteta novca će katastrofalno nedostajati. Našao je novi posao i počeo da ide na privremeni rad. Plata je bila više nego dobra, i Fedor je bio zadovoljan. Do rođenja sledećeg deteta ostalo je nešto više od mesec dana, a Fedor je morao da ide. Maša se ljutila. Ali Fedor je rekao: „Potrebne su nam pare i ja idem.“ Vratio se posle mesec dana. Kod kuće nikoga nije bilo. Pozvao je komšinicu s istog sprata.
Tamo je živela starija žena. Petrovna je otvorila vrata i ugledala komšiju. „Hvala Bogu da si stigao. Stara sam već da čuvam decu.“ „Kako to mislite?“ – upitao je Fedor. „Tvoja je pobegla, meni ostavila Mišu.“ „Maša je u porodilištu?“ „Više nije, rodila je blizance i odrekla ih se. U bolnici su ti ostavili poruku.“
Fedor, ništa ne shvatajući, otišao je u porodilište. Pozvali su ga u kancelariju glavnog lekara. Doktor je mirno ispričao celu priču – kako su molili njegovu ženu da ne ostavlja decu i tako dalje, i da mu je ostavila poruku. Poruka je bila kratka:
„Oprosti, nisam se prijavila da budem majka sa puno dece. Troje dečaka – to je previše.“
„Odlazim, zbogom.“ Fedor je bio u šoku od svega što se dogodilo. Na sve moguće načine uspeo je da preuzme decu iz porodilišta. Dečacima je dao imena Kolja i Tolja. Ali nije mogao da zamisli šta sada da radi s njima. Otišao je kod Petrovne po savet.
„Sinko, sve razumem, koliko mogu – pomoći ću, ali da čuvam bebe, to mi je već preteško. Na prvom spratu imamo devojku s pedagoškim obrazovanjem, trenutno traži posao. Probaj da porazgovaraš s njom.“
Fedor je odlučio da rizikuje – svakako nije imao izbora. Kad je već preuzeo decu, mora nešto da reši. Vrata mu je otvorila devojka mlađa od njega oko 8 godina. Pozdravio se i rekao da je komšija s gornjeg sprata.
„Da, znam vas, izvolite.“ Fedor je ušao, u stanu je bio savršen red. Mirisalo je na ukusnu hranu. Nataša mu je ponudila čaj – i on je rado prihvatio.
„Došao sam kod vas zbog posla. Verovatno ste već čuli da sam ostao sam s troje dece. Želim da vam ponudim posao. Plata će biti dobra, ali briga o novorođenčadima i još jednom dečaku biće na vašim leđima.“
Nataša se uplašila takve ponude, ali plata je bila privlačna. Posle dugih ubeđivanja, pristala je. Dolazila je rano ujutru i odlazila kasno uveče. Mnogo se umarala. Došlo je vreme da Fedor ponovo ode na rad. I Nataša je ostala sama. Koliko je mogla, pomagale su joj Petrovna, dajući joj barem malo vremena za odmor i mogućnost da ode do prodavnice i pijace. I nekako, neprimetno, Nataša se vezala za dečake.
Fedor se vratio s poklonima, pokušavao je da pomogne oko dece i da Natali da makar nedelju dana odmora. Ali već posle dva dana, ona se ponovo pojavila. Devojka više jednostavno nije mogla bez mališana. Miša je sve češće počeo da je zove „mama“. Fedor je opet otišao, a Nataša je skoro stalno živela u njihovom stanu. Vremena za sebe nije imala, ali deca su rasla i ona je već sve radila iz navike.
Tokom jedne od Fedorovih poseta, on je predložio Natali da se uda za njega i zakonski usvoji decu. Nataša je pristala. Smatrala je te divne dečake svojima i nije mogla ni da zamisli da ih neko može uzeti od nje.
Živeli su zajedno pet godina. Fedor je davao vrlo malo novca, sve češće je nestajao. Nakon jedne posete, rekao je Nataši da je zavoleo drugu i da odlazi.
Nataša mu je pala pred noge: „Ne uzimaj decu, bez njih neću izdržati.“
„Ma neću ih ni uzimati, šta će mi — ti si im majka po zakonu. Ostavljaću vam stan kao miraz. Samo obećaj da ćeš govoriti sinovima da imaju dobrog oca.“
Nataša je razmislila i rekla: „Obećavam. Ali i ti obećaj da se više nikada nećeš pojaviti i da deca neće saznati ko im je otac.“
Da bi zaštitila sebe i sinove, prodala je i svoj i Fedorov stan i kupila kuću u drugom kraju grada. I tako su počeli njihovi srećni dani. Deca su rasla i u svemu pomagali mami. Nataša ih je podigla kao čestite ljude. Najstariji se oženio i već joj je podario unuke. Nataša je bila beskrajno srećna što joj je Bog dao takvu decu.
Bili su vikendi i svi su bili kod kuće. Dečaci su radili u bašti, sređivali dvorište. Ona je sa snajom pripremala ručak. Unuci su trčali svuda oko njih. Nataša je kroz prozor primetila da je neko ušao u dvorište. Izašla je napolje i videla starijeg čoveka. Pogledala ga je pažljivije i u šoku rekla: „Šta ti ovde radiš, pa obećao si!“
„Predomislio sam se, trebaju mi pare, tj. potpuno izdržavanje.“
Sinovi su joj prišli s leđa, srce joj je snažno zalupalo.
„Mama, ko je ovo?“
„Sine moji, zar me ne prepoznajete? Ja sam… vaš otac.“
Dečaci su se pogledali:
„Kako to misliš otac?“
„Bukvalno, vi ste moji sinovi, nisam bio u nikakvoj stranoj zemlji. Imao sam drugu porodicu, a sada sam ostao sam i bez para. Imam pravo da vas izdržavate. Sve sam saznao.“
„Mama, šta priča ovaj čovek? Kakav tata? Gde je bio sve ovo vreme?“
„Koja sreća, eto, našao se… A ko te zvao ovde?“
„Sam sam došao. I ona vam nije majka — vaša prava majka vas je ostavila. Ja sam ostao sa vama, a ona vas je samo čuvala.“
Nataša je počela polako da klone i spušta se na zemlju. Sve joj se vrtelo u glavi. Najstariji sin ju je uhvatio u naručje i nežno odneo u kuću. Položio ju je na kauč i počeo da ljubi njene ruke.
Posle pet minuta, ušli su blizanci. Žena je ležala i plakala.
„Oprostite mi… Da, nisam vas rodila. On je vaš otac, a gde je vaša majka — ne znam. Ali dražih i bližih od vas nemam. Vi ste ceo moj život.“
Sela je na kauč i briznula u plač. Kad je podigla glavu, videla je svoja tri prelepa sina kako kleče ispred nje, a iza njih stoji snaja i drži dvoje razigranih unuka.
„Mamice, ti si naša najdraža, jedina — nikog drugog ne želimo. Tog ‘oca’ smo ispratili do kapije. Obećaj nam da više nikada nećeš plakati. Nikada ti nećemo dozvoliti da patiš, ni od koga.“
Sva trojica pokušala su je zagrliti. Ona ih je stezala uz sebe, ljubeći svakog ponaosob. Unuci su dotrčali i počeli da viču:
„Bako, i nas ljubi!“
Svi su se nasmejali. Cela soba bila je ispunjena ljubavlju velike majke.
