Gledala je majka Galju i teško uzdisala. Žena je razumela da verovatno niko neće uzeti njenu ćerku za ženu. Od nižih razreda bila je viša od većine dečaka, a ni licem nije bila nešto posebno. Ali domaćica Galja je bila sjajna.
Oca nije bilo kad je imala jedanaest godina. Majka je ostala sama sa troje dece. U selu je bez muža teško, Galja je preuzela mnoge muške obaveze. Naučila je da seče drva i da kopa vrt. Uvek je sanjala o porodičnoj sreći, ali je razumela da su šanse za to male.
Sve vršnjakinje u selu su se udale, a ona je ostala devojka. Jednom je u selu bilo venčanje njene razredne koleginice Valentinine, slavili su ga glasno. Majka je ubedila da ide tamo i gleda muzičare koji su došli iz grada. Galja nije želela, ali majka je bila veoma uporna.
Osećala se neprijatno na tom slavlju, iako je bilo interesantno posmatrati ljude, a muzičari su bili dobri. Jedan od njih je pažljivo gledao u nju. Samo, njemu Galja nije nimalo bila simpatična, bio je malog rasta i mršav.
Prošlo je tri dana od zabave. Predvečerje je neko pokucao na njihova vrata. Na pragu je stajao isti muzičar sa buketom cveća: -Dobar dan. Izvinite, ne znam kako se zovete, ali jako ste mi se svideli. Možemo li da se upoznamo?
A potom je Oleg napravio ponudu. Galja, ne razmišljajući mnogo, pristala je. Kasnije je momak prodao gradski stan i preselio se u selo. O ovoj čudnoj paru svi u selu su stalno pričali, ali su živeli zajedno do kraja, imali dvoje dece i živeli srećno.
