– Nin, zašto sve ovo?
Nina Grigorjevna je sedela pored svog muža i uzdahnula.
– Kol, da budem iskren, ni ja ne znam. Pa, izgleda da je sve dobro ali ne verujem mu, ne verujem u njegovu iskrenost. Jasno je da je Katja zaljubljena, da ne vidi nikakve nedostatke.
– Razumem. Imam osećaj dvojak. Ali sve otpisujem na činjenicu da jednostavno ne želimo nikome dati našu Katjušu.
Nina je tvrdoglavo mahala glavom.
– Ako je sve u redu, recimo da se samo šalim. Pa, ne znam, smislićemo nešto.
– Idemo, Nin?
– Dobro, idemo. Stvarno mi je neprijatno u ovoj jeftinoj odeći. Ne daj Bože, videće neko.
– Oh, veruj, niko te neće prepoznati. I neće te gledati. Ljudi u našem krugu retko primećuju one koji su negde dole.
Nikolaj je uzdahnuo: njegova žena je već godinama pomagala upravo ljudima koji su bili ispod, pomagala je u obnavljanju dokumenata, pomagala u radu. Neko se srušio i ponovo se spustio, a neko je živeo, radio, ponekad veoma uspešno. Ali ona to nije uvek radila.
Bilo je vremena pre mnogo godina, kada je Nina, očajna da rodi dete, mahnula rukom na sve i samo, kako je sama rekla, otišla je u ravnicu.
Tada je njihov porodični život visio o koncu. Nina jednostavno nije čula Nikolu, dolazila je kasnije, ljuljala je svaki put u sve sumnjivije kompanije.
Tada je shvatila da je vreme da završi sa ovim slučajem. Zaklela se sebi da ako izađe živa i nepovređena, neće uzeti ni kap u usta.
U toj lošoj kompaniji bilo je ljudi kojima je more do kolena, a alkohol ih nije mnogo zanimao, jer su već dugo bili vezani za sasvim druge supstance.
A tu je bila i trudna. Ona je, nakon što je bolno zgrabila Ninu za ruku, šapnula:
– Spasi me! Spasi mene i moju devojčicu!
Ona je počela da se bori na ulici. Dok je hitna pomoć išla kod njih, mlada žena je otkrila da je siroče, da se zaljubila, ali da je izabrani bio takav. Nije bilo dovoljno Duha da ode, jer je njen stan već prodat.
Žena je umrla na porođaju.
Tako se Katja pojavila u njihovoj porodici. Preselili su se i nikada niko nije ni pomislio da im Katja nije rođena.
Od tada, Nina nije mogla da prođe pored tuđe nevolje. Nikolaj je zaboravio sve što je bilo. Počeli su sa čistom pločom. Voleo je Katjušu, voleo je Ninu. Učinio je sve za njih i postigao mnogo. Sada se njihova ćerka, njihova devojčica, koja je već 24 godine udavala za nekog nepoznatog momka.
Uvek su bili u toku sa svim njenim poslovima, svim datumima. Nina je nekoliko puta dnevno zvala ćerku, otac je takođe bio stalno zabrinut. A onda je sve tiho, tajno od njih. To je bilo veoma alarmantno. Najverovatnije, ova Nikita je ubedila da devojčica ne obavesti roditelje, jer su uvek bili u toku sa svim njenim poslovima.
Nikita je na prvi pogled bio sasvim normalan momak, prema Kati je bio veoma dobar, nasmejao se. Ali oni su to shvatili: sve to nije samo tako. Pošto ga je Katja sakrila, to znači da nije samo ta misterioznost…
Nina uopšte nije očekivala od svoje ćerke, jer je nekoliko puta, kada je Katja počela da se zabavlja sa nekim, ona i njen otac su uspeli da otvore oči izabranom pre nego što je sve otišlo predaleko.
***
Nikitini roditelji su živeli u predgrađu, a Nina i Nikolaj su odlučili da putuju električnom vozom. Tako bi ljudi stigli praktično bez novca. Bili su sigurni: kada ova porodica sazna da nemaju novca i da se ne nalaze, onda će se odnos prema Kati odmah promeniti, i Katija će saznati ko je pored nje.
A onda će sve doći na svoje mesto, spasiće njihovu devojčicu od nepromišljenog koraka. Katia će ponovo provesti večeri kod kuće sa njima i sve će biti vrlo dobro, baš onako kako je bilo pre toga.
U električnoj vozi, osmehnuvši se, Nikolaj je rekao::
– Već sam imao vremena da zaboravim koliko je sve fascinantno. Skoro potraga za “Ostani živ”.
Nina se nasmešila:
– Ništa, ponekad je korisno da izađete u ljude, a onda sedite u svojoj kancelariji, ne vidite ništa osim papira.
Nikolaj je postao ozbiljniji.
– Ne, to sam mislio. Sada, možda smo to uzalud započeli. Katka je odrasla, uvrediće nas.
– Kakva je odrasla osoba? Za mene je ona uvek dete.
– Razumem, ali mi joj ne dajemo nikakve odluke da donosi.
Nina se okrenula svom mužu:
– Šta to govoriš? Želimo joj samo dobro, to nisu samo naše hirove.
Nina se okrenula prema prozoru i ogorčeno zakopala. Nikolaj je odmahnuo glavom i takođe je počeo da gleda u prozor. Vozite još pola sata-za sada možete razmišljati o tome kako da izgradite pregovore sa roditeljima momka.
Prošlo je samo malo vremena, on se uhvatio, otvorio oči i shvatio da je zaspao. Pored Nine je stajala devojčica. Ona je, osmehujući se, gledala u ženu, a ona nije videla, razmišljajući o nečemu, gledajući kroz prozor.
Tiho je laktom gurnuo Ninu. Zadrhtala je kao da se uplašila i konačno videla devojčicu. Ona je očigledno živela na ulici, a ako je i kod kuće, ova kuća se nije razlikovala od ulice. Plava kosa, svetle plave oči, prljava odeća, očigledno veće veličine nego što joj je bilo potrebno i svetao šal vezan za ciganski fret. Nina se nežno nasmešila.
– Zdravo, ko si ti?
“Zdravo”, rekla je zvonko, ” Ja sam Sara. Mogu da te pogadim.
– Pogaditi?
Nina je iznenađeno pogledala Nikolaja, ali je on samo slegnuo ramenima. Nije imao smisla za to.
– Pa, idi. Samo napred, prvo te pogadim.
Devojka je iznenađeno pitala.
– Znaš li?
Nina je samouvereno klimnula glavom:
– Naravno, šta, sumnjaš?
Beba je bila u očiglednoj konfuziji, a onda je pažljivo pogledala, klimnula glavom:
– Hajde, samo brzo, a onda će moje videti.
Nina je oduševljeno počela da govori:
– Stvarno želiš veliku lutku sa istim plavim očima.
Devojka je iznenada trepnula:
– Kako znaš?
Nina je izvadila čokoladu iz džepa:
– Hoćeš? Nemam ništa drugo. Sedi, jedi.
Ona se pomerila i usadila devojku između sebe i Nikolaja, koji je sa interesovanjem posmatrao šta se dešava. Sara je rekla da živi sa Ciganima i da je često udaraju, sve se naziva pribludnom. I ne zna ništa drugo, ne zna da čita. Učili su je da kaže šta je potrebno da bi ljudi voleli i dali novac, ali novac sve treba doneti. Ako bar peni ne donosi, onda možete dobiti veoma teško.
Nina je slušala i tužno klimnula glavom, a zatim pitala:
Da li uopšte želiš da živiš sa njima?
Devojčica je iznenađeno odgovorila:
– Ne znam, uvek živim tamo. Roza je rekla da će me, ako dođem u sirotište, tamo ubiti.
Nina je uzdahnula.
– Oh, gluposti! U sirotištu je sve čisto, deca su puno, igraju se, uče, odmaraju se. Ne slušaj ružu, ona te vara.
Žena je prevela pogled na svog muža. Kolja je pojeo. Oh, dobro je znao taj pogled. Nakon takvog pogleda, Nina je imala najrealnije, najfantastičnije ideje.
– Kol, izlazimo na sledećoj stanici. Pozovite svog vozača da vozi za nama.
– Pa, skoro smo stigli!
– Nije važno.
– Nina, ali Vasilije je u gradu dok stigne. To je sat, ako ne i više.
– Pa šta? – Nina ga je grozno pogledala.
Kohl je lagano kašljao:
– Slušaj, skoro smo stigli, Nikita živi u ovom gradu. Mogao bih nazvati Katu.
Nina je bacila brzi pogled na njega:
– Kolja, reši ovaj problem.
Nakon 20 minuta, stara, ali veoma budna stranska kola su se zaustavila pored njih. Nikita je iskočila iz nje.
– Nina Grigorjevna, Nikolaj Nikolajevič, da li vam se nešto dogodilo?
Potpuno su zaboravili da su obučeni kao beskućnici.
– Nikit, onda ćemo reći, idemo uskoro! Uđite u auto, Sara.
Devojka je rekla tonkim goloskom:
– Oh, to je ruža, ubiće me!
Nina je pogledala tamo gde je beba ukazivala: žena im je požurila u pratnji dva takva dečaka, od kojih su i Nina muraški pobegli. Nikita se brzo orijentisao:
– Tako je. Sedimo!
Momak je povraćao sa mesta, a tek nakon što je grad zaostao, pitao je:
– Da li smo ukrali dete?
Nina i Kolja su se ugledali. Nina je odgovorila:
– Nisam mislila kako će to izgledati. Čekaj, a ako si tako mislio, zašto nam onda pomažeš?
– Nikita je pristao na zločin jer nam veruje.
Nikita je klimnula glavom, a roditelji su se pregazili.
– Nikit, idemo kući.
Devojčica je zaspala na Nininom ramenu i nežno je gledala bebu. Kako možete, zašto dete tamo živi? Pa, ništa, ona će se pozabaviti sarinom sudbinom. Nina je prevela pogled na svog muža. On je o nečemu tiho razgovarao sa Nikitom. Kako je ipak dobar, nema pitanja, pomoći će u svemu, možete se osloniti kao na sebe!
– Nikit, tu je.
Zaustavio je automobil, sa iznenađenjem pogledao kuću:
– Živiš li ovde?
Nina je odgovorila:
– Da, nisi znao?
– Ne. Katja nikada nije dozvolila da je prati do kuće.
Nikita je malo ćutao, očigledno probavljajući informacije, a zatim bacio pogled na devojčicu:
Gde je?
– Pa, danas će nas ohrabriti, ja ću je oprati i nahraniti. A sutra ću nazvati starateljstvo, treba joj pomoći. Ona uopšte ne liči na ciganku, možda je jednom ukradena.
Već su izašli iz automobila, ali Nina se iznenada okrenula:
– Nikit, moramo tražiti oproštaj od tebe.
Iznenadio je obrve:
– Oprosti mi?
– Da, vidite, sumnjali smo da ne volite Katjušu, da želite da budete sa njom samo zbog novca. Vidite, ugledali ste se kao skomorohi, želeli ste da odete kod svojih roditelja u ovom obliku. Sada se stidim.
Nikita se nasmešila:
– Uopšte nisam uvređen. I generalno, bio sam protiv toga da toliko vremena skrivam naše sastanke od vas, ali Katia je ustala, rekla da ćete i dalje naći gomilu mana u meni i nagovoriti je da raskine sa mnom.
Nina je zbunjeno rekla:
– Previše volimo svoju ćerku, samo je ne želimo pustiti od sebe.
***
Prošlo je 3 meseca…
– Mama, Tako sam srećna!
Nina je obrisala suze.
– Za mene je najvažnije da si srećna, ćerko.
Katia ju je brzo zagrlila:
– Mamul, zašto plačeš? Ne sviđa ti se Nikita?
– Stvarno mi se sviđa!
– Šta onda?
