Anton je došao u bolnicu da poseti brata. Kada je video devojku koja je plakala u uglu, nije mogao samo da prođe pored nje.
– Niste videli glavnog lekara? – izustio je prvo što mu je palo na pamet.
Devojka ga je pogledala i odmahnula glavom.
– Došli ste da posetite bolesnog? – upitao je.
– Sestra mi je u bolnici.
– U teškom stanju?
– Lekari kažu da treba da se nadamo snazi mladog organizma.
Malo po malo, započeli su razgovor. Devojka se zvala Inna. Anton joj je ispričao o svom bratu, kako je doživeo saobraćajnu nesreću i kako su i njemu lekari govorili o snazi mladog organizma, ali su pritom činili nemoguće. I evo, kriza je prošla i bratu je mnogo bolje.
Inna se postepeno smirila.
– Hvala vam.
– Ostali smo sami na celom svetu, Amalia i ja. Mnogo želim da ozdravi.
– Ozdraviće! Ne sumnjajte!
Nakon što je posetio brata, Anton se vraćao kući i razmišljao koliko su on i njegov brat srećni što imaju veliku porodicu.
Anton je svakodnevno dolazio u bolnicu da poseti brata i, srećući Innu, raspitivao se o zdravlju njene sestre. Amalia je već krenula ka oporavku. Kada je Saška bio otpušten iz bolnice, Anton je ipak nastavio da dolazi – da bi video Innu.
– Amalii je već mnogo bolje! Ona će ozdraviti! – rekla mu je Inna sa srećnim osmehom.
Nedelju dana kasnije, Anton i Inna su zajedno dočekali Amaliu. Anton ih je svojim autom odvezao kući. Devojke su ga pozvale u goste.
Jednom je Anton kupio četiri karte za pozorište. Otišli su tamo svi zajedno: dva brata i dve sestre.
Saškina i Amaliina komunikacija odmah je krenula glatko. Pronašli su zajedničke teme za razgovor.
Između Antona i Inne se, čini se, takođe sve lepo razvijalo, ali nije bilo jasno – da li je to prijateljstvo ili nešto više. U svakom slučaju, ako Anton jedan dan nije video Innu, mnogo je brinuo.
I ta nejasna veza trajala bi još dugo da Saška i Amalia nisu objavili da planiraju venčanje.
– A mi? – upitao je Anton Innu.
– Kakva mogu biti pitanja? – nasmešila mu se Inna…
Dva venčanja su održana istog dana.
A još godinu dana kasnije, cela brojna porodica radovala se novorođenim unucima…
Ne bi bilo sreće…
