– Ovo je Andrija. Ili se udaš za njega, a kasnije se razvedete, ili će te sramota i priče pratiti celog života. Biraj.
Oksana, kroz suze, šaputala je:
– Šta sada, mama? Kakva sramota… Cela će nam se sela smejati jer mladoženja nije došao na svadbu. Bolje da nestanem s lica zemlje nego da ovo preživim.
– Ne brini, Oksano, nešto ćemo smisliti – tešila ju je mama, dok joj se u glavi rađala luda ideja.
– Oleg! – pozvala je komšiju. – Vozimo se do voza.
– Nema problema – odgovorio je on. – Za vas, Ljudmila Ivanovna, makar i na kraj sveta.
Žena je glasno zalupila vratima automobila i udobno se smestila na sedište.
– Sad ćemo tražiti mladoženju za Oksanu – rekla je sasvim ozbiljno.
Oleg je zapanjeno pogledao:
– Šalite se? Mislite da će neko pristati?
– Zašto da ne? – iskreno je upitala. – Platiću mu. Novac danas svima treba.
I Ljudmila Ivanovna je samouvereno krenula prema peronu. Prišla je dvojici mladića, porazgovarala s njima, a zatim ih povela ka automobilu.
– Hajde, Olegu, do prodavnice – rekla je. – Da obučemo mladoženju i kuma.
– A ima li mladoženja pasoš? – nasmejao se Oleg.
– Ima. Sve će biti u redu – umorno je odgovorila Ljudmila Ivanovna. – Usput, upoznajte se: mladoženja Andrija i njegov kum Igor.
– Pogledajte, mladoženja je stigao! – počeli su gosti da šapuću. – Konačno.
Oksana je radosno istrčala iz kuće i zastala: iz automobila su izašli momci koje nije poznavala. Mama ju je zagrlila i povela malo u stranu:
– Ovo je Andrija. Ili se udaš za njega, a kasnije se razvedete, ili će te sramota i priče pratiti celog života. Biraj.
Oksana je tiho klimnula glavom – i za trenutak, na njenom uplakanom licu već se pojavila srećna osmeha. Venčanje je prošlo sjajno. Andrija se tako brzo uživeo u ulogu da se Oksana iznenadila. Ponekad joj se činilo da se cela ova komedija ne dešava njoj.
Kad su se gosti razišli, pružila je ruku Andriji i sama se iznenadila nežnošću s kojom je rekla ono „Hvala ti. Spasao si me.“ A zatim je već sasvim ozbiljno dodala:
– Ne brini. Brzo ćemo se razvesti.
– Ne želim da se razvedemo – sigurno je rekao Andrija. – Želim da te bolje upoznam.
Oksana to nije očekivala.
– Ovo je stvarno život! – rekla je naglas. – Iz vatre u pakao. Jedan se zaklinjao da me voli, pa me ostavio, drugi me ne voli, ali me ne ostavlja…
– Kako to misliš, ne voli? – kao da se uvredio Andrija. – Oksano, na prvi pogled si mi zapala za srce.
– Znaš li šta si ti? – naljutila se devojka i sama htela da odgovori na svoje pitanje, ali ju je Andrija prekinuo.
– Ja – rekao je – tvoj zakoniti muž. Nekad se moja mama brinula da nikada neću sresti svoju ljubav, pa sam joj odgovorio da će ljubav mene sama pronaći. Tako je i bilo. Zar stvarno misliš da ću je sada pustiti? Razmisli pre nego što mi nešto odgovoriš…
Oksana je razmislila. Od tada je prošlo 20 godina. Dvoje dece su odgajili ona i Andrija, žive u ljubavi i slozi. A Ljudmila Ivanovna, čini se, još ne veruje da je sramota, koja je zamalo pala na njenu ćerku, zahvaljujući jednoj neverovatnoj ideji, pretvorena u sreću. Koliko je samo ponosna i radosna tašta kada je najbolji zet na svetu zagrli i u šali upita koliko treba da plati za takvu ženu:
– Ne vi meni, mama, već ja vama. Mada… ovakva žena se ni za kakve pare ne može kupiti.
