Ala je bila njena drugarica iz razreda. Učile su zajedno od prvog razreda. Nadja je bila obična devojka, ćerka inženjera. A Ala se smatrala elitom u razredu. Njen otac je bio velika faca u njihovom gradiću.
U nižim razredima sve je bilo mirno i tiho. Ali, počevši od osmog razreda, Ala i njene drugarice ozbiljno su se okomile na Nadju. Konstantno su je zadirkivale i rugale joj se. Jednom su joj ofarbale novu jaknu flomasterima, drugi put su joj sipale lepak, crtale kredom po klupi ili sakrivale knjige. I tako je bilo sve do mature.
Nadja je mnogo plakala i patila. Zbog Ale postala je predmet podsmeha u školi. Više puta je govorila roditeljima da je vršnjaci maltretiraju, ali oni su odbijali da je prebace u drugu školu. Samo su ponavljali da od problema ne možeš pobeći i da mora naučiti da se nosi s njima. Ni nastavnici nisu ništa preduzimali, pravili su se da ne primećuju. Nisu mogli da ukore Alu – ipak je njen otac bio uticajna osoba u mestu.
Jedva je završila deveti razred i pobegla iz svog gradića što dalje. Nije čak ni otišla na matursko veče zbog Ale.
U Moskvi je Nadja započela život iznova. Završila je školu, pa fakultet. Udala se za prilično bogatog i perspektivnog čoveka. Pre tri godine rodila je sina. Muž je nosi na rukama.
U rodni grad dolazi retko, da poseti majku. Loša sećanja je vezuju za to mesto, pa majka češće boravi kod nje u glavnom gradu.
I nedavno ju je prošlost ponovo sustigla.
Jedne subote, Nadja je sa suprugom otišla u supermarket po namirnice i tamo srela svoju školsku uvrediteljku – Alu.
Kada ju je Ala ugledala, potrčala je prema njoj raširenih ruku. Kao da su se srele dve stare, najbolje prijateljice.
Nadja je bila u šoku.
„Uopšte ne razumem šta joj je bilo u glavi u tom trenutku? Nije mogla zaboraviti sve ono što mi je radila u školi. Kako to? Razumela bih da mi se izvinila i pokušala da razjasni stvari. A ona je jednostavno odlučila da se pravi kao da se ništa nije dogodilo”, pričala je Nadja kasnije svojoj drugarici Svetlani.
Ala nije bila sama u prodavnici, bila je sa mužem.
Ispostavilo se da njen muž takođe ima značajnu ulogu u mestu i da ga Nadjin muž čak i poznaje.
Reč po reč, započeli su razgovor.
Neko je predložio da zajedno ručaju, ali Nadja je odmah odbila.
Bilo joj je teško da se priseća prošlosti, ali kod kuće je ispričala sve suprugu.
On je tada odlučio da joj otkrije nešto o Ali i njenom mužu.
Nadju to nije mnogo zanimalo, ali krajičkom uha čula je da se Ala i njen suprug već dugo leče od neplodnosti. Jako žele decu, ali Ala nikako ne može da zatrudni.
„Eto kako Bog kažnjava“, pomislila je Nadja.
A nekoliko dana kasnije, pozvala ju je majka.
Tada se otkrila cela zamršena priča o neplodnosti.
– Pogodi koga sam danas srela na pošti? – rekla je Nadjina majka. – Ako stojiš, bolje sedi. Danas sam srela Alinu majku, Parfomenko. Sećaš se nje? Sigurno se sećaš, imale ste neke sukobe u školi u višim razredima.
E pa, Alina sudbina nije baš najsjanija. Uopšte joj se život nije posložio.
Posle škole nije upisala ništa i počela je da se provodi po noćnim klubovima. Postala je lokalna „zvezda“.
Zatim je zatrudnela s nekim muškarcem, ali taj neko nije želeo dete.
Do poslednjeg je čekala da se predomisli.
Na kraju je uradila abortus.
Ni sama nije želela tu bebu.
Ali nakon operacije, lekari su joj rekli da više nikada neće moći da ima decu.
Tada, dok je bila mlada, ta vest joj nije predstavljala neki problem.
Ali sada, kada je pronašla uglednog muža, to je postalo ozbiljan problem.
Alin muž jako želi decu. Čak joj je jednom rekao da će se razvesti ako ne bude mogla da mu rodi dete.
„Vidiš kako se stvari odvijaju. Možeš li to da zamisliš?“
Nadja je slušala majku i nije mogla da veruje svojim ušima.
Ala se sada pretvara da je poštena žena, vuče muža po klinikama, oboje se leče, a u stvari ona sve zna i samo mu zamagljuje oči.
Nadji je čak pala na pamet pomisao da sakupi hrabrost i ispriča Alinom mužu celu istinu.
Da se osveti svojoj uvrediteljki za sve suze i patnje kroz koje je prošla u školi.
Ali te misli su brzo nestale, jer je Alu Bog već kaznio.
