Moja snaja u potpunosti nema smisao za humor. Još uvek se čudim kako neko može sve shvatati tako bukvalno? Može da se naljuti zbog bilo koje reči. Poslednja situacija je na dve nedelje prekinula našu komunikaciju. Sve je počelo kad su sin i njegova žena planirali da odu na venčanje. Zamolili su me da čuvam unuče – ja sam rado pristala. Trebalo je da se vrate kasno, pa sam rekla da je bolje da dečak prespava kod mene, a ujutru da ga oni dođu po njega.
Ujutru je snaja došla po sina, i rešili smo da se posvađamo – na svoju štetu!
-Pa šta, kukavice, izigravala si se – setila si se deteta?
Šta je krenulo! Suze, vika, histerija…
-Zašto ste to rekli? Da li me smatrate lošom majkom?
-Pa to je bila šala!
Ali ona je zalupila vrata i otišla. Uveče mi je sin pozvao:
-Mama, šta ti je? Ne znaš li Marinu? Ona ne razume nikakve šale! Pa se naljutila! Čak ni sa mnom ne razgovara.
Osobi je već 26 godina. Udala se za mog sina pre 5 godina. Vaspitavaju sina. Marina ne radi, na porodiljskom je, radi samo moj sin. Pre ovog slučaja, pomagao sam mladima skoro svaki vikend. Dolazila sam rano ujutru, peglala, spremala, čistila. Čuvala sam bebu da Marina može barem mirno da se otušira. Već od početka sam znala da nema smisla za humor. Ali možeš li raditi na sebi? Živiš u svetu ljudi, komuniciraš, ne može sve da bude samo ozbiljno! Ukratko, ne znam! Možda ću joj preporučiti psihologa!
