Semen je svoju ženu Anu zvao „Mališ“, a ona njega „Karlsončić, dragi“. Verovatno to ne bi izazvalo osmeh da nisu njihovi fizički gabariti. Semen je mršav, visok oko metar šezdeset, a Ana, visoka metar osamdeset, težila je preko sto kilograma. Ali oni koji su poznavali njihovu priču, ako su se i smejali, to je bilo sa razumevanjem…
Semen je živeo sam, na poslednjem spratu visokogradnje. Jednog dana, odlučivši da se malo sunča, uzeo je ćebe, otvorio žicom viseću bravu na vratima koja vode na krov, prostro ćebe i skinuvši se, legao da se sunča. Nesvesno je zaspao. Probudio se od osećaja da pored njega stoji neka nepoznata osoba. Okrenuo se i video veliku ženu u kupaćem kostimu kako leži na njegovom ćebetu.
– Šta vi ovde radite? – upitao je.
– Isto što i vi. Sunčam se – mirno je odgovorila.
Odjednom se iza njih začuo glas:
– Evo Karla i Mališa! Uhvaćeni ste!
Muškarac i žena su se okrenuli i videli policajca.
– Pakuju stvari i idete sa mnom! U stanicu!
– Šta je, komandire? Mi nismo prekršili zakon.
– Prekršili jeste – strogo je rekao policajac.
– Na vratima stoji tabla: „Strancima ulaz zabranjen!“ Zar ćete reći da ne znate da čitate?! A oni koji znaju su pozvali i javili da su na krovu stranci!
– Pa mi živimo u ovoj zgradi! – istovremeno su viknuli Ana i Semen.
– I šta? To vam ne daje pravo da kršite zakon!
– Poštovani, imate li decu? – pitala je Ana.
– Imam. Šta sad? – začudio se policajac.
– I mi imamo. I pobegli smo od njih.
– Pa vi ste supružnici?
– Jesmo – odgovorila je Ana, a Semen je klimnuo potvrđujući.
– Onda ću otići, a vi spakujte stvari i vratite se kući, i zatvorite vrata – rekao je policajac i otišao.
– E, čoveku, kako se zoveš? – pita Ana.
– Semen. A sad i Karlson – nasmejao se muškarac.
– A ja sam, izgleda, Mališ – nasmejala se žena.
Posle tri meseca su se venčali, a godinu dana kasnije dobili su sina.
