Lice devojčice mu nije izlazilo iz glave. Čak ga ni televizor nije mogao odvratiti. Nema knjige, nema čaja. Samo one ogromne ozbiljne oči koje beba nije imala.
Ujutru je došao na posao ranije nego obično. Na stolu ga je čekala poruka noćne medicinske sestre:
“Devojka je ponovo dolazila. Rekao je da im danas treba novac. Dugo sam sedeo ispred kancelarije, a onda sam otišao. Ništa nije jela.”
Nije izdržao. Marija Peltekova rođena je 2013.godine u okrugu № 7.
“Ulaz u, gornji sprat, broj 56″, rekla je žena. – Ovde je mrak. Mama je veoma bolesna, slaba. Tata je nestao. I dete… sama se snalazi. Ali to nije normalno. Nije ljudski.
Vrata su se polako otvorila. Vazduh unutra je bio težak-mirisao je na lekove, vlagu i siromaštvo. Pol je bio obložen novinama. U uglu je stajala stara Kanta i tanjiri sa ostacima hrane.
Mari ga je tiho gledala.
– Nisam došao da proverim. Ja sam doktor. Želim da pomognem.
– Nisam tražio pomoć. Ali uđite. Samo tiho-mama spava.
Žena je ležala na kauču, prekrivena pohabanim ćebadima. Bela kao platno. Jedva je disao. Oči su otvorene, ali prazne. Srčana slabost? Otkazivanje jetre? Gladan?
– Jesi li nešto pojeo?
– Samo supa. Kuvam sam. Od pirinča i krompira. Ne mogu, ali učim.
Kako znate koji lekovi su vam potrebni?
Rekla mi je žena u apoteci. Zapisao sam to. Zatim sam proverio cene. Misli.
Cela njena sveska bila je ispisana imenima lekova, apoteka, radnim satima, adresama, cenama. Nema domaćih zadataka. Nema crteža. Samo opstanak.
Pozvao je hitnu pomoć. Žena je odvedena u bolnicu sa dijagnozom akutnog zatajenja jetre, verovatno hepatitisa koji se pogoršao zbog gladi. Lečenje je hitno, skupo i zahteva stalnu kontrolu.
Ostao je sa Marijom.
Imate li rođake?
– Ujak u Staroj Zagori. Ali rekao je:”nismo blizu.”
– A škola?
– Neću da idem. Ne mogu je ostaviti samu. Bojim se da će umreti dok me nema.
– Ko kuva?
Gledam Ioutube.
Rekao je to bez srama, bez ponosa. Samo sam naveo činjenicu.
U bolnici je stanje majke bilo kritično. Ponekad bi se osvestio, ali bi se ponovo oporavio.
