Kada je poklopac kovčega podignut, teški stojeći vazduh sa slatkim mirisom raspadanja pomešan sa metalnom notom udario je sve u lice. Oni koji su bili
– Da li ste zvali? Gde je beba? Pokazao sam vezivanje za hladnjak. Pažljivo ga je podigla dok je njen kolega postavljao sterilnu pelenu na
Nije čak ni skinula kaput, iako je stan bio topao. Prsti su joj stisnuli ručicu torbe kao spas. – Ima li pitanja? – pitao je
Katarina Melnikova radila je kao školska sestra u 27. gimnaziji devet godina. Imala je 41 godinu. Ova ljubazna, nasmejana žena sa toplim, mekim glasom imala
Lice devojke mu nije izlazilo iz glave. Čak ga ni televizija nije mogla odvratiti. Nema knjiga, nema čaja. Samo one ogromne, ozbiljne oči koje dete
– Dobro. Dvesta hiljada. Odmah nakon sastanka. Svlačionica je na spratu, a garderoba desno. Imate deset minuta. Kako se zoveš? – Ana. – Lepo. Anna,
Smrznuo sam se na mestu kada je Hannin pogled pao na mene sa takvim iznenađenjem da se na trenutak činilo da je stao. Tišina je
— Više ne mogu ovako da živim, Anja, — Sergej je bacio ključeve na sto, brašno se razletelo po površini kao sneg. Zamrla sam, držeći
Na treću godišnjicu smrti svog muža, Arina Lvovna je otišla na groblje. Često je dolazila ovde, ali svaki put kada bi ugledala nadgrobni spomenik, setila
Činilo se da put do sela nije imao kraja. Noć se polako spuštala, a automobilska svetla jedva su probila mrak i prašinu koja se dizala